„Ja mislim da danas, u današnjim uslovima ona služi isključivo vlasti i to izuzetno centralizovanoj kakva je na delu u Srbiji. A zapravo bi trebala da se bazira na principu decentralizacije upravljanja,“ rekla je Branka Ćurčić dodajući da bi lokalna samouprava mogla da se preimenuje u centralnu upravu.

ŠTA JE UOPŠTE LOKALNA SAMOUPRAVA?

Drugi član Zakona o lokalnoj samoupravi kaže da je ona pravo građana da neposredno i preko slobodno izabranih predstavnika upravljaju javnim poslovima od neposrednog, zajedničkog i opšteg interesa za lokalno stanovništvo, kao i pravo i obaveza organa lokalne samouprave da, u skladu sa zakonom, planiraju, uređuju i upravljaju javnim poslovima koji su u njihovoj nadležnosti i od interesa za lokalno stanovništvo. Branka Ćurčić fokus stavlja na pravo, neposrednost i slobodan izbor.

„To je vrlo važan apsekt jer znači aktiviranje i neprestano učestvovanje građana u lokalnim politikama između samih izbora. Ovakva vrsta sagledavanja, pogotovo u svom nepostrednom karakteru nam govori koliko je ona važna u političkom životu jedne zemlje,“ navodi Ćurčić.

Tadija Mitić dodaje da je lokalna samouprava sistem upravljanja koji bi trebalo da bude izgrađen po meri građana koji žive na toj teritoriji. Ali elementi lokalne samouprave poput skupštine, predsednika opštine, opštinskog veća i uprave biraju birani ne neposredan način iz centra moći.

„Lokalna samouprava bi trebala da ima određenu autonomiju u odnosu na centralnu vlast. Osnova za lokalnu samoupravu i jeste ta nezavisnost u tri oblasti: politička, finasijska i teritorijalna,“ navodi Mitić dodajući da je ovakav način razmišljanja daleko od novosti kod nas.

Branka Ćurčić navodi da je Novi Sad jedan od centralizovanijih gradova podsećajući da je promenom svog statuta zbog usklađivanja sa Zakonom o lokalnoj samoupravi kako bi dobio status grada i na taj način ukinuo dve postojeće opštine, pa je samim tim grad bez opština.

„Zbog toga imamo situaciju da vlast u Novom Sadu nema druge nivoe vlasti. I zbog toga da novosadska vlast smatra da učešće građana u loklanoj samoupravi kroz instrumente koji su garantovani i statutom grada i mnogim zakonima, zapravo ne poštuje,“ objašnjava Ćurčić dodajući da je vlast toliko centralizovana da ide do nivoa mesnih zajednica koji treba da predstavljaju organizacije građana, a ne partija.

„Vidimo da su države sa jakim lokalnim samoupravama napredne u ekonomskom, obrazovnom, tehnološkom i bilo kom smislu, poput Holandije gde živi 17 miliona stanovnika, a ni jedan grad ne prelazi broj od milion ljudi koji žive u njemu,“ navodi primer Mitić.

Autorka podkasta je Sanja Đorđević.

Ova epizoda podcasta je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

Međutim, za rad lokalne samouprave najviše su zainteresovani građani koji naginju partijama u vlasti, visoko obrazovani i koji žive u gradskim područjima. Ovo interesovanje nije povezano sa time kome građani veruju, pro-vladinim ili profesionalnim medijima, dakle, to su različite kategorije ljudi.

U drugoj epizodi tražimo odgovor na pitanje zašto građani treba da budu uključeni u demokratske procese i kako ih zainteresovati da ne beže od politike, naročito na lokalnom nivou.

Građani ne učestvuju u politici zato što država ne želi da oni učestvuju u politici navodi Dragoslava Barzut iz Građanskih inicijativa.

„Ne može odgovornost za nezainteresovanost građana/ki za učestvovanje u javnim politikama i donošenju odluka da leži na leđima građana/ki. Ona mora da bude na leđima sistemu,“ objašnjava Barzut.

Urednik portala Radija 021 Zoran Strika objašnjava da politička apatija dolazi iz pasurda političkog sistema u kojem živimo.

„Ukoliko pogledamo prethodni period videćem da je postojao veoma dobar razlog da građani ne budu zainteresovani za rad Narodne skupštine iz prostog razloga, zato što niste imali opoziciju. Mogli ste da sedite satima pored televizije, a da ne čujete ništa korisno, niti da čujete drugu stranu“ navodi Strika.

Strika apatiju građana objašnjava time što čak i kada pojedinac ili grupa pokrenu neku inicijativu građani nailaze na zid.

„Videli smo jedinu ’promenu’ kada smo imali proteste Kreni Promeni protiv Rio Tinta. Kao učinjeno je nešto, ali sada vidimo da se nešto drugo dešava,“ objašnjava Strika i dodaje da se građani ovakvim postupcima konstanto razočaravaju.

Politika je sve što nas okružuje od trenutka kad ustanemo, do trenutka kada se vratimo u krevet. Zato reči „politika“ treba privezati pozitivno značenje, navodi Barzut.

„Politika nije politikanstvo. Sve oko nas je politika, pa i zgrada u kojoj živimo. Građani su izbombardovani u javnom prostoru jeftinim politikanstvom i političkim intrigama. Ljudi koji žele da se bave politikom, prati će ih ta stigma da je to neka muljaža,“ navodi naša sagovornica.

Nepostojanje dvosmerne komunikacije između građana i sistema može se videti na primeru novog Generalnog urbnističkog plana Novog Sada (GUP).

„Koju god primedbu da podnesete, pogotovu kada su u pitanju važne stvari, tu se po pravilu te primedbe odbijaju. Deset hiljada građana potpisalo te primedbe, i naravno da je to odbijeno. Vlast će se pohvaliti da je bilo transparentno, da su i duže čekalo zbog javne rasprave, ali videćemo tu da konkretna javna raspava nije ni postojala,“ navodi Strika.

Autorka emisije je Sanja Đorđević.

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

Generalni urbanistički plan (GUP) je krovni plan sa kojima moraju biti usklađeni svi planovi nižeg reda. Njegovim usvajanjem ne ostavlja se mogućnost negodovanja i kritike, navodi Marijana Mutavčieva iz Centra za razvoj demokratskog društva “Europolis”.

„Ovim planom se na sva naša buduća nezadovoljstva stavlja tačka. Sve zbog čega smo se do sada bunili, imali smo prostora zašto što je taj GUP to dozvoljavao,“ navodi ona.

Petar Holik iz Ekološkog fronta navodi da su uprkos različitim pokušajima da se i njihovo mišljenje čuje, u većini slučajeva bili ignorisani.

„To je jedna velika farsa. Mi smo znali da će oni uraditi sve što je u njihovoj moći da to dovedu do kraja. Poslednje što nam je ostalo je da se naš predstavnik obrati na tom zasedanju, i to su nam zabranili,“ navodi Holik.

Samo su iz JP „Urbanizam“ imali sluha za primedbe koje pondnose građani, navodi Mutavčieva.

„Ne bi bilo fer da kažem da ljudi iz urbanizma nisu hteli da ragovaraju sa nama. Ali ono što često čujemo od njih kada im kažemo da nešto nije u redu, kažu – pa znamo, ali znaš i sama ko donosi odluke,“ kaže Mutavčieva i dodaje da je tu rečenicu čula veliki broj puta što je za nju poražavajuće.

Ovakav odnos Grada prema građanima čije interese treba da zastupa, demotivišuć je. Međutim, maliciozno delovanje velika je motivacija za ove aktiviste.

„Naravno da smo razočarani, ali nastavićemo da se borimo pojedinačno. U Šodrošu smo,“ podseća Holik na Šodroš Survivor Kamp.

Sanja Đorđević

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

velike posledice ukoliko se bilo šta kaže. Na sceni postoje predstave koje su protiv

vlasti, sistema, a koje su finasirane od strane države. Ali ne vidim zašto bi to bilo

zabranjeno. Na te predstave odlaze istomišljenici,“ navela je za emisiju „Direktno“

dramaturškinja Divna Stojanov, urednica rubrike Off stejdž u magazinu “Iz Off-a” .

Ona se pita zašto bi se država osećala ugroženo kada je u pitanju pozorište i film,

pa čak i tekstovi na portalima, kada se jasno vidi kolika je čitanost na njima. To ne

može da ugrozi mašineriju izvan mehura interesovanja. Jedna od organizatorki

Autonomnog festivala žena (AFŽ), novinarka Milica Kravić Aksamit, navodi da je

pitanje kako izaći iz tog mehura naskuplje za svakog ko se bavi milo kakvim

alternativnim izražavanjem. 

„Ideja AFŽ-a je bila da izađe iz tog feminističkog babla. On, naravno, nije pogrešan,

ali ako želimo da menjamo društvo, onda ne smemo da pričamo jedni drugima.

Zato smo i izabrale Muzej savremene umetnosti Vojvodine. To je jedan od načina

da promeniš publiku,“objašnjava Kravić Aksamit.

Dramaturškinja Divna Stojanov slaže se da ima malo novca za kulturu u Srbiji,

međutim, njoj je problematičnija raspodela tih sredstava.

„Neki novac postoji očigledno. Ja vidim hiperprodukciju određenih umetničkih

proizvoda. Jasno mi je koliki su honorari određenih umetnika, koliko koštaju

scenografije, kostimi. S druge strane znam koliki su honorari kada nezavisni

umetnici dobiju sredstva na konkursu države, grada, pokrajine. Vidim jednu

disporpociju pre svega u tome“, objašnjava Stojanov.

Kravić Aksamit kaže da kada razgovaramo o tome šta treba da uzdrmamo, to je

uglavnom politički establišment. Ona smatra da je umetnost za to najopasnija.

„U Srbiji su ostale tvrđave osvojene. Mediji su na izdisaju. U institucijama kulture

ima svega. Videli smo kroz godine, kada se desi napad na neku instituciju, kao što

su se dešavali napadi medijske kuće, mi nismo uspeli da se izborimo, dok neka

pozorišta jesu,“ navodi ova novinarka i dodaje da veruje da zbog toga i dalje može

da živi snažna reč zdravog razuma i političke pismenosti. 

Autorka emisije: Sanja Đorđević

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje

Republike Češke.

otvore vrata. Ona jesu otvorena, ali su samo odškrinuta,“ ocenila je Gordana

Adamov iz Bečejskog udruženja mladih i članica Upravnog odbora Krovne

organizacije mladih Srbije (KOMS) za emisiju „Direktno“.

Mladi se nedovoljno pitaju u politici. Donosioci odluka i nosioci vlasti nemaju ni

volje ni želje da uključe mlade u procese donošenje odluka. novinarka

Omladinskog radija i projektna koordinatorka u asocijaciji Kulturanova, Jelena

Božić. 

„Sa druge strane, imamo da su dosta slabi mehanizmi načini na koji mladi mogu

da se uključe. Sa treće strane, mladima nije jasno šta politika zapravo jeste,“

navodi Božić.

Adamov se nadovezuje da mladima čak i omladinska politika zvuči strašno jer se

pojam direktno vezuje za stranku, iako se politika odnosi na svakodnevni život

kako mladih, tako i odraslih. Većim uključivanjem mladih u procese donošenja

odluka društvo dobija uotpunjenost kod rešavanja problema.

„Mladi su deo društva i oni imaju možda specifične probleme i potrebe koji se ne

razmatraju jer niko od njih nije tu da izrazi te probleme,“ objašnjava Adamov.

Mladi jesu zainteresovani da učestvuju u politici. Inicijativa za to dolazi od njih, a

ne od nosioca vlasti. Jelena Božić objašnjavo ovo kroz stereotipe i predrasude koje

postoje o mladim ljudima.

„To vidimo kroz gomilu izveštaja, medije, praksu da se smatra da nekako nemaju

dovoljno iskustva, nemaju šta da kažu i nekako treba da porastu da bi nešto rekli,“

navodi Božić.

Rešenje za ovo, navodi Adamov je popravljanje slike o mladima u medijima.

„Postojanjem internata danas možemo da vidimo mlade osobe koje se u lokalnim

zajednicama bore za promene koje mogu da budu motivacija drugim mladim

ljudima da se bore za promene u svojoj zajednici,“ navodi Adamov.

Epizodu vodila Sanja Đorđević.

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje

Republike Češke.

Viša istraživačica u ovom centru i deo tima Otvorenog parlamenta objašnjava da je ovaj rezultat delimično posledica homogenosti predhodnog saziva.

„Svi znamo da u njemu nije učestvovala opozijca, da je 97% narodnih poslanika pripadalo vladajućoj većini i da se to na neki način odrazilo na kvalitet rada tog saziva. Sada imamo nešto drugačiji saziv, u kojima imamo poslanike opozicije, tako da ćemo videti da li će se nešto promeniti,“ navodi Bojović za emisiju „Direktno“. 

Pad poverenja građana prethodnih godina u narodnu skupštinu, uzrokovan je i zloupotrebom skupštinske sale koja se umesto za razgovaranje o novim zakonima, koristi za napadanje neistomišljenika, civilno društvo i medije.  

„Građani prosto ne vide više da je parlament mesto gde se zastupaju njihovi interesi. Oni svoje narodne poslanike i ne vide kao svoje izabrane predstavnike. Jednom kada se završe izbori, prestaje komunikacija građana sa njihovm predstavnicima, a to ne bi trebalo da bude tako,“ objašnjava Bojović. 

Novinar Denis Kolundžija skreće pažnju na problem informisanosti građana o radu skupštine na pokrajinskom nivou. Smatra da kada bi se uradilo istraživanje o ovom problemu, rezultati bi bili poražavajući.

„Ne mislim da je tako ove godine ili poslednjih pet. Mislim da taj trend zatvaranja same institucije traje odavno,“ navodi Kolundžija i dodaje da za ovaj problem nisu odgovorni samo mediji već i oni koji su birani i njihov odnos prema poslu. 

Autorka epizode: Sanja Đorđević. 

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

„Aktuelnoj vlasti u Srbiji apsolutno nije bitno kako mesne zajednice funkcionišu. Bitno je da ih na izborima većim delom zauzmu, praktično zatvore za građane i da i da, pogotovo pitanje finasiranja, nikada ne stave na sto,“ navodi Ćurčić za emisiju „Direktno“.

U Šapcu je 2017. godine postojala inicijativa da sve što se od prihoda od poreza na imovinu ostvari na nivou mesne zajednice, bude potrošeno na nivou mesne zajednice, odnosno da građani sami raspolažu sa tim sredstvima, objašnjava bivši predsednik mesne zajednice Šapcu, Goran Stojićević iz stranke Zajedno.

„Ne čak ni članovi saveta mesne zajednica, već da građani na svojevrsnim referendumima predlažu i odlučuju kako će se trošiti taj novac, a radi se o značajnim sredstvima,“ navodi Stojićević, dodajući da je na ovaj način mesna zajednica od nula došla do sume od tri miliona dinara o kojima treba da odlučuju građani. 

Prema Zakonu o lokalnoj samoupravi, mesne zajednice finasiraju se iz budžeta opštine, samodoprinosa, donacija i prihoda koje mesna zajednica ostvari svojom aktivnošću. Jedno od rešenja je i projektno finasiranje, što je i misija udruženja građana „Sretenje“ iz Požege, objašnjava Ćurčić. 

„Po poslednjim informacijama koje sam uspela da pronađem, taj dugogodišnji rad na projektnom finasiranju mesnih zajednica je doveo do toga da gotovo 30% opštinskog budžeta biva izdvojeno za finasiranje potreba i projektnih ideja građana,“ navodi Ćurčič. 

Autorka epizode je Sanja Đorđević. 

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

Ove godine, sredinom jula, po 94. put su održani tradicionalni, višegodišnji protesti protiv neprijatnih mirisa i zagađenja vode i vazduha u Bačkoj Topoli.

Međutim, taj 94. protest bio je i poslednji - do daljnjeg. Iako su zagađenja i neprijatni mirisi i dalje prisutni u Bačkog Topoli i okolnim mestima, građana više nema na ulicama da se bune protiv tog zagađenja. Razlog prekidanja protesta je nezainteresovanost građana “Građani su se samoinicijalno opredelili još 2014. godine da se okupljaju svakog 17. u mesecu, u 17 časova, kako bi podsetili upravu da su u funkciji naroda, a ne da čuvaju privatne interese. Vremenom je to stalo i videli smo ne samo nezaintresovanost, već i strah”, navodi aktivista Ekološkog pokreta iz Bačke Topole, Peter Červenak Po rečima Červenaka, čitava situacija podseća na “sizifov posao”.

“Nije aktivizam civilnog društva samo organizovati protest, nego i pratiti stanje na terenu, podnositi prijave, jer vidimo da sistem ne funkcioniše. Ni jedan inspektor sebe ne smatra nadležnim”, objašnjava Červenak. 

Ovaj problem nije jedinstven za Bačku Topolu: po rečima Đukić, sličan problem postoji u svim mestima u Srbiji gde su ljudi odlučili da podignu proteste. Ipak, iako je okupljanje važno - institucionalna borba je važnija.

“To ljudi često zaboravljaju zato što više nemaju vere u institucije. Ipak, ja svaki put napominjem, da ukoliko nema momenta institucionalne borbe, vi posle nemate način da učinite veći pritisak. Ukoliko dobijete odluku inspekcije, zabeležite da nisu došli - imate argumentaciju za dalje akcije”, rekla je Đukić.

Červenak kaže da u svom mestu trenutno vidi nedostatak kritičke misli i strah iskazivanja: koji je možda i privid da nema kritičke misli.

“Sa ovog aspekta, Član 74 Ustava Republike Srbije koji garantuje zdravu životnu sredinu, ima težinu samo toalet papira”, rekao je Peter Červenak za podkast Direktno. 

Autoka epizode: Sanja Kosović

Participacija građana je na najnižem mogućem nivou u Srbiji, ocenila je ona.

“Građani se u lokalnim samoupravama uopšte ne javljaju na javnim raspravama, kada pitamo zašto, broj jedan odgovor je:”kao da će mene neko da sluša, šta će to da promeni” ili se plaše od lokalnih moćnika, ne žele da prave probleme”, navodi Đorđević.

Vlastima odgovara da građanima transparentnost ne bude važna i da se građani ne uključuju u procese, rekao je Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju “Postoje propisi i zakoni koji jasno definišu kako se građani uključuju u procese. Međutim vlastima odgovara da građanima to ne bude bitno i da se ne uključuju”, naveo je on.

Transparentnost Srbija od 2015. godine sprovodi Istraživanje lokalnog indeksa transparentnosti. Po rečima Zlate Đorđevič, samo istraživanje je doprinelo poboljšanju transparentnosti u Srbiji.

“Lokalne samouprave su počele da se takmiče. Da nas zovu i da nas pitaju šta da uradimo kako bismo bili bolji. Imali smo takve primere da su dolazili da im držimo obuku kako da budu transparentniji - neverovatan je uspeh koji smo postigli u nekim opštinama”, kaže ona.

Ipak, postoje oblasti koje su u najvećem broju opština i dalje “zatajavane”. Kao najgori primer, Đorđević navodi skupštine i veća.

“Svega 35 odsto svih opština i gradova u Srbiji redovno objavljuje dnevni red, spisak odbornika, kontakt sa odbornicima, zapisnike, odluke koje će se donositi”, rekla je ona.

Iako su pojedine lokalne samouprave počele da se takmiče, najveći izazov predstavlja održivost nivoa transparentnosti.

“Ako vi jednom dostignete nivo transparentonsti - to nije garancija dobre prakse. Imali smo Bečej koji je bio prvi - a od prošle godine ni jedna odluka skupštine nije doneta. Oni su pali za desetak mesta ove godine, samo zato što nije postojala praksa da se sve odluke objavljuju”, upozorava ona.

Trenutno je situacija takva da u gradovima i opštinama transparentnost zavisi od individualnog napora pojedinačnih zainteresovanih službenika, navodi Đorđević.

“Ako taj naročito zainteresovani službenik ode sa pozicije ili na godišnji odmor - onda sve pada u vodu. To je apsolutno loše, jer pokazuje kakav nam je sistem, to jest da nemamo sistemske odluke da budemo transparentni - bez obzira koji je službenik na odmoru ili za radnim stolom”, rekla je ona.

Sa druge strane, Danijel Dašić kaže da je sadašnja vlast tokom ovih deset godina dobre edukacije od Evropske unije postala đak koji tačno zna šta da napiše - kako bi dobio dva minus.

“Oni su generalno sve procedure i propise usvojili, ali se onda strahovito trude da ih ne koriste ili minimalno koriste da bi proces bio ispoštovan, a u stvarnosti nema ništa od toga”, rekao je Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju za podkast Direktno.

Autorka epizode: Sanja Kosović

On dodaje da je borba na ulici ipak jeste rešenje jer služi kao svojerstan kanal za širenje informacija o nekim problemima. Novinar Nikola Krstić se nadovezuje objašnjavajući da vest o određenim problemima stigne do građana, tek kada se objavi vest da se protestuje protiv tih problema.

„Kad se dese protesti tek onda neke stvari dolaze do ljudi i onda se ljudi pitaju šta se dešava, jer ne znaju da šta je prethodilo da gnevni, besni, očajni izađu na ulicu i kažu dosta,“ navodi Krstić.

Iako živimo u vremenu koje je informaciono najbogatije, deo građana ipak ostaje neiformisano, kao u periodu devedesetih. Krstić pravi razliku navodeći nezavisne lokalne medije kao svetionike u medijskom mraku.

„Danas takve medije možemo da nabrojimo na prste jedne ruke,“ objašnjava.

Brković veruje da ako želimo da rešavamo globalne probleme, prvo moramo da delujemo lokalno.

„Nemoguće je da se dogodi sam od sebe neki novi 5. otkobar. Moramo na svojim lokalima, sa svojim komšijama da izgaramo u borbama, da bi ljudi videli da zaista postoji smisao boriti se,“ navodi ovaj aktivista.

Autorka epizode je Sanja Đorđević

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

„Ono što apelujemo na opštinu, da građanima saopšte da voda nije za piće i da pod hitno stave obaveštenje gde su deca, mladi, da voda nije za piće,“ kaže Obradović.

Ovo nije jedini šum u komunikaciji Temerina i Temerinaca. Opština ne ulaže nikakve napore da uključi građane u porcese donošenja odluka, smatra naš sagovornik.

„Oni to rade bukvalno deklarativno. I samo zbog zakonskih propisa, građanima daju prostor da kažu neku sugestiju,“ navodi Obradović.

Videli smo kako ova komunikacija funkcioniše na nivou male vojvođanske opštine. S druge strana, četvrti po veličini grad u Srbiji, zapravo komunicira sa svojim građanima, samo tromo. Ispred udruženja Ekomar razgovarala sam sa predsednicom upravnog odbora, Marijom Simić Savić koja ipak zamera što se poslovi u Kragujevcu obavljaju uglavnom neplanski.

„Grad nešto radi, ali ne postoji konkretan plan i ne rešavaju se problemi nekim dobrim redom, nego sve zavisi od toga zašta se opredele sredstva,“ navodi Simić Savić.

Epizodu je vodila Sanja Đorđević

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

Po rečima Zlatka Petkovića, Zakon o pristupu informacija od javnog značaja je pre još 18 godina propisao mere za unapređivanje javnosit rada organa vlasti, kroz koje svaki organ vlasti ima obavezu da postupa na transparentan način.

“U prevodu: što više informacija objavite manje ćete biti meta zahtevima za pristup informacijama od javnog značaja, a omogućićete nevladinim organizacijama, novinarima i građanima da dođu do relevantnih informacija”, obasnio je on.

Institut za evropske poslove je 2018. godine radio istraživanje o digitalnoj dostupnosti institucija. Po rečima Aleksandre Stanković iz Institiuta, od 2018. godine stanje je mnogo bolje kada je u pitanju digitalna transparentnost institucija. Ipak, postoji mesta za poboljšanjem.

“Po pitanju lokalnih samouprava, oskudni su delovi informacija koji se odnosi na čelnike institucija, da bismo znali ko su ljudi koji nas vode. Kada je, na primer, u pitaju predsednik opštine - to nije zakonska obaveza, ali je ipak znak transparentnosti”, izjavila je Stanković.

Ono što je problematično kada je u pitanju digitalna transparentnost, po rečima Stanković, postoji mali broj informacija o rezultatima konkursa.

“Uvek je moguće lako pristupiti tekstu tendera javne nabavke, ali su rezultati problematični, kao i izveštaji o radu zapravo entiteta koji su dobili novac iz budžeta da bi nešto sproveli. Da biste došli do povratne informacije na šta je novac otišao, a tek ukoliko želite da vidite izveštaj o sprovedenom projekti novcem svih nas”, navela je ona.

Prošle godine donet je novi Zakon, koji navodi da svi organi vlasti, kojih ima oko 15000, imaju obavezu da informatore o radu više ne objavljuju na svojoj internet stranici, već u okviru jedinstvenog informacionog sistema informatora o radu koji se nalazi na sajtu Poverenika.

Po rečima Zlatka Petkovića, na taj način, svaki organ vlasti bi trebao da ima svoj nalog u okviru tog informacionog sistema, gde objavljuje informator o radu, a svaki građanin bi na jednostavan način mogao da pristupi potrebnim informacijama. Međutim, mali broj organa vlasti se odazvao na ovu obavezu.

“Obaveza je propisana u samom Zakonu i organi vlasti imaju rok za objavu informatora na tom sistemu, što je 16. novembar. Za sada imamo imamo tek oko 1300 organa vlasti koji su registrovani, a tek oko 90 je objavilo informator o radu”, navodi Zlatko Petković za podkast Direktno.

Autorka podkasta: Sanja Kosović 

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke

Svaki deseti građanin Srbije ima neki vid invaliditeta. S druge strane, svaka deseta osoba koja se bavi politikom, nema invaliditet. U skupštinskim salama nema dovoljno ljudi koji će zastupati interese ovog dela građana, zaključuju sagovornice podkasta „Direktno“. 

Nekadašnja odbornica u zrenjaniskoj skupštini Kristina Živankić navodi da je osobama sa invaliditetom potrebna podrška ali i u upornost.

„Ja sam bila uporna i bila sam u takvom okruženju gde su hteli da budem to što sam bila. Zdrava osoba mi je tada rekla da ću jednog dana biti ta koja će donositi odluke,“ prepričava ona.

Osobe koje nemaju invaliditet teško da mogu da adresiraju probleme osoba sa invaliditetom, osim ako u svom bliskom okruženju nemaju jednu takvu ličnost. Zbog toga, na pozicijama donosioca odluka trebale bi da se nađu osobe koje ove probleme osećaju na svojoj koži. Osobe sa invaliditetom moraju da budu mnogo vidljiviji u društvu, navodi Milena Stojanović iz Centra za samostalni život osoba sa invaliditetom. 

 „Smatram da svaki vid učešća u tim političkim aktivnostima jeste važan jer se na taj način podiže svest šire javnosti, a i sami naši problemi postaju vidljiviji, i onda se automatski više radi na njihovom otklanjanju,“ objašnjava ona.

Rešenje je jednostavno – treba „samo“ poštovati zakone koje već imamo, navodi Stojanović. U odnosu na region, oni su bolji na papiru, samo ih treba primeniti u praksi.

„A ta primena je pre svega da zakoni zažive tamo gde žive ljudi, da i mi postanemo mnogo aktivniji da se izborimo za svoje mesto u svim onim telima koji donose odluke o našem životu,“ navodi naša sagovornica. 

Epizodu je vodila Sanja Đorđević.

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

Ako Srbija želi da uđe u Evrosku uniju, moraće više da radi na problemima Roma, naveo je kao odogovor Duško Jovanović iz Demokratske unije Roma, na pitanje kakva je korist celokupnog društva od pobojšanja položaja Roma u procesima donošenja odluka.

„Plašim se da će u jednom trnutku pitanje položaja Roma biti kamen spoticanja i ozbiljna prepreka za ulazak Srbije u EU. S obzirom da su poslednje zemlje koje su ušle u EU, Rumunija, Hrvatska i Bugarska, one su prošle ispod radara sa pitanjem položajem Roma. A sada su ti problemi uneti u EU. EU to neće ponoviti sa Srbijom,“ naveo je Jovanović za podkast „Direktno.

Mihajlo Jovanović je mladi aktivista koji osim u Udruženju Roma braničevskog okruga radi na projektima ekonomskog osnaživanja kako Romske tako i većinske populacije kroz poslovne inkubatore. Jovanović na učešće Roma u političke procese gleda nešto optimističnije.

„Vidimo progres od početka Dekade Roma do danas. Ljudi iz zajednice su počeli da budu više osvećeni. To je bila poenta svake radionice, svakog projekta – da ljudi razumeju koliko je bitno da budu uključeni u sistem,“ navodi Jovanović.

Autorka epizode je Sanja Đorđević

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke

Sajt Subotica.com ima odeljak koji nosi naziv „Pištaljka“. Preko njega, građani poseredno mogu da se obrate gradskoj upravi i nadležnim javnim preduzećima kako bi im ukazali na neki, pre svega komunalni problem. Urednik Goran Todorov navodi da odgovora ima, ali da građani ne razumeju da problemi ne mogu da se reše preko noći.

„Na žalost, u 21. veku postoje ulice koje nisu toliko dislocirane od grada a nemaju neku osnovnu infrastrukturu kao što je kanalizacija. Građani bi hteli da se u toj ulici uradi asfalt. Postoje određeni pripremni radovi,“ navodi Todorov.

Jedan od organizatora festivala „Ekoslavija“, aktivista Boris Telečki navodi da kada se stvori neka vrsta pritiska, rekacije ipak ima.

„Ranijh godina je to izostajalo, a sada, kada postoji rekacije javnosti, postoji rekacija i gradske uprave,“ navodi Telečki.

Dnevno u ovu redakciju Subotica.com stignu tri do četiri primedbi za „Pištaljku“. Stoga Todorov smatra da su Subotičani aktivni.

„Subotičani su glasni, proaktivni, neko bi rekao i gunđala. Mi volimo sami sebi da dodelimo epitete da nam ništa ne valjda, da uvek svemu tražimo kritiku. Ali s druge strane, pokazuje zainteresovanost građana da aktivno rešavaju probleme,“ navodi Todorov.

Boris Telečki se ne slaže sa ovom tvrdnjom. On kaže da ima građana koji su svesni problema koje ih okružuju, i kada bi bili pitani, sigurno da bi znali da ih navedu, ali da taj aktivizam počinje i ostaje na društvenim mrežama.

„Ne jednom sam organizovao razna dešavanja i protestna okupljanja u Subotici, pa je odziv bio veoma simboličan,“ navodi Telečki i dodaje da ljudi sa egzistencijalnim problemima nemaju kapaciteta da se bore.

Epizodu je vodila Sanja Đorđević

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

Novinarka subotičkog portala „Magločistač“ Natalija Jakovljević primećuje da se poslednjih godina sa gradskom upravom lakše razgovara. No, pres centar ne ostavlja prostor za potpitanja.

„Nema više tih mogućnosti kao što je bilo pre desetak godina gde su novinari mogli da pozovu nekog iz službe za poljoprivredu ili ekonomska pitanja. Sad mi tražimo razgovor sa tim ljudima preko pres centra i naravno da moramo da navedemo pitanja. Najčešće je forma odgovora pisana,“ navodi Jakovljević.

S druge strane, novinar inđijskog portala „IN Medija“ Miodrag Blečić rekao je da nemaju nikakvu komunikaciju sa predsatavnicima lokalne samouprave.

„Koji se doduše javljaju na telefon, samo da bi zapisali naš broj i da se nakon toga više nikad ne bi javili. Ali to ne znači da mi ne dolazimo do informacija,“ navodi Blečić.

Zadatak novinara kao „psa čuvara“ je da štiti demokratske vrednosti. Jakovljević kaže da uglavnom svedočimo drugim osobinama ove životinje, kao što je poslušnost.

„ Mi više imamo tih novinara koji su, ajmo reći – poslušni, zato što dobijaju sredstva na gradskim konkursima i uvezani su na razne načine sa vlašću. Oni nikada neće postavljati nezgodna pitanja,“ navodi naša sagovornica.

Blečić objašnjava da odgovori na „nezgodna“ pitanja su jednostavno – javni interes i zato je važno da na njih bude odgovoreno. Da lokalna vlast radi svoj posao kako treba i da poštuje zakon, potreba za „škatljivim“ pitanjima ne bi ni postojala.

„To je igranje istrage. Kao da radim za FBI, a ne za lokalni mediji čiji je eto, posao da informiše građane kad lokalna vlast to ne čini,“ navodi Blečić.

Autorka epizode je Sanja Đorđević

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke

Ona skreće pažnju da ljudi koji se bore protiv sloboda ove zajednice, bore se i protiv sopstvene slobode. Oni smatraju da bi bilo bolje kada bi bilo manje demokratije, ne shvatajući da time stvaraju presedan za dalje nasilje i urušavanje institucija.

„Svako od nas može da se nađe u situaciji da je diskriminisan na osnovu nekog svog svojstva. Ako prihvatamo da se to dešava jednoj grupi, drugoj grupi, vremenom će se destiti i grupi kojoj vi pripadate,“ navodi sagovornica emisije „Dirketno“.

Čini se da je malo licemeran stav ljudi koji zastupaju „porodične vrednosti“, a koji bi se odrekli sopstvenog deteta ukoliko bi bilo LGBT+ osoba, naročito kada znamo da se o seksalnoj orijentaciji ne odlučuje, već se s tim rađa. Dakle, sami ti roditelji stvorili su svoje dete takvo kakvo jeste. Izvor problema sa kojima se ova grupa građana susreće je strah. Pejak objašnjava da je to strah od gubitka nadmoći nad drugima.

„Ljudi imaju želju da se dominiraju unutar svoje pordice, da budu dominantni u društvu. Ako im se delić te dominacije oduzima, oni se osećaju ugroženi. Mi dobijanjem prava njima ne oduzimamo ništa, samo sebi dajemo pravo da ne budemo zlostavljeni u porodici, izbacivani iz kuće, da mi možemo naše porodice da formiramo podjednako kao i svi ostali,“ navodi Pejak i dodaje da njihov strah da će istopolni brak da uništi njihovu porodicu i državu nije realan, ali oni što može da uništi ova dva entiteta je njihova vizija porodice u kojoj uni smatraju da imaju prava da vrše nasilje.

Autorka epizode je Sanja Đorđević

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke

Po rečima Aleksandra Đekića, problem leži u tome što mladi nemaju priliku da saznaju kako se budžet kreira niti kako funkcioniše, iako je to važno za zajednicu, ali i svakodnevni život mladih osoba.

Upravo zbog toga, Bečejsko udruženje mladih u svojoj opštini organizuje radionice gde edukuju srednjoškolce o budžetu.

“Imamo 18 radionica u naše tri srednje škole, gde kroz radionice obrađujemo teme vezane za lokalni budžet, ali i antikorupcijske teme, da bi se mladima približila suština budžeta, da bi na taj način mlade uključili u rešavanje svojih problema, ali i realizaciju ideja“, rekao je Đekić.

Institut za razvoj i inovacije radio je istraživanje pod nazivom “Budžetska izdvajanja za mlade i omladinsko organizovanje” u kom su analizirani podaci za 2019. godinu o tome koliko se novca iz budžeta, na nivou lokalnih samouprava, izdvaja za mlade.

“Kada smo dobili podatke o budžetskim izdvajanjima za mlade iz svih opština, došli smo do zaključka da se u proseku na jedinici lokalne samouprave tek 0.14 posto izdvaja za omladinu”, rekao je Nenad Jevtović.

Po rečima Jevtovića, sam dolazak do podataka nije bio jednostavan, samim tim što od svih opština u Srbiji, samo dve petine imale su dostupne podatke o budžetu.

“Na kraju smo imali pomoć kabineta predsednice Vlade, što je u jednu ruku pohvala, ali i kritika usmerena lokalnim samoupravama, jer to govori da bez političkog Beograda ne možete doći do informacija šta se dešava na lokalu”, naveo je Jevtović za podkast Direktno.

Druga prepreka u istraživanju, po rečima Jevtovića, bila je činjenica da se izdvajanja za mlade u budžetu vode pod zajedničkom budžetskom linijom - za sport i omladinu.

“Da biste razdvojili, šta je za sport, a šta za omladinu, morate da krenete u rudarski posao. Da svaki taj budžet analizirate u okviru te budžetske linije: šta je otišlo za lokalni sportski klub, a šta samo na mlade”, rekao je on.

Ipak, kada su dobili podatke, došli su do zaključka da se najveći deo budžeta namenjenog za sport i omladinu izdvaja za sport.

“Kada bih pokušao da se našalim, ali i da iznesem muku sa kojom se suočavamo, u jednoj rečenici bih rekao: izdvajamo za sport i omladinu, ali u stvari izdvajamo za lokalni fudbalski klub”, rekao je Nenad Jevtović za podkast Direktno.

Autorka: Sanja Kosović

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

Međutim, ovaj rutinski proces, postao je tema lažnih vesti i teorija zavere koje su se u proteklih mesec dana širile društvenim mrežama. Kako kaže Darija Stjepić, novinarka portala FakeNews Tragač, ove dezinformacije delile su se po već ustaljenim obrascima koje smo mogli videti i tokom pandemije koronavirusa.

„Te teorije zavere najčešće se odnose na to da nam neko nešto radi da bi kontrolisao naše podatke ili da bi nam oduzeo neku imovinu. Recimo, ono što je Republički zavoda za statistiku demantovao za Istinomer jeste to da su laptopovi i softver koje koriste popisivači napravljeni u Evropskoj uniji i da će njihovi podaci time automatski otići u neku međunarodnu organizaciju, rekavši da su naši IT stručnjaci napravili taj softver“, kaže Stjepić.

Iako još ne znamo zvanične podatke o broju ljudi koji je odbio da se popiše, kao ni koliki je taj broj u odnosu na ranije godine, Stjepić smatra da je svojevrsna panika svakako stvorena, i to nepotrebno.

Ona dodaje i da, u širenju lažnih vesti, deo odgovornosti nose i lokalni onlajn mediji, koji najčešće nisu kreatori, već prenosioci dezinformacija.

„Kada pronađemo neku lažnu vest i radimo njenu dekonstrukciju, onda izguglamo i koji su to sve mediji koji su je preneli, i neretko uvidimo da tu postoji veliki broj lokalnih medija“, zaključuje Stjepić.

Autorka epizode: Irena Čučković

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

Srbija ide prema apsolutnoj centralizaciji, koja se sada oseća praktično i u samom Beogradu, saglasni su sagovornici podkasta Direktno.

„Veliki delovi Beograda su potpuno otuđeni i ono što je sada centar sveukupne moći jeste jedan mali prostor od nekoliko kvadratnih kilometara oko Skupštine, Predsedništva, predsednika i tako dalje“, smatra Danijel Dašić iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju.

Kako kaže politikolog Duško Radosavljević, teško je naći pravog protivnika decentralizacije, iako nju ne nalazimo u praksi. Razlog tome je finansijske prirode, odnosno namera da se kapital koncentriše u jednom centru moći.

„Kada neke stvari koje su jako bliske ljudima popnete na nivo države, odnosno centralnog Beograda, naravno da ljudi ne mogu imati osećaj za mala mesta. A mi smo zapravo zemlja onog prosečnog građana koji ne može da ostvari bilo koje svoje pravo“, kaže Radosavljević.

Pored finansijske autonomije, kako objašnjava Danijel Dašić, postoje i teritorijalna i politička autonomija koje definišu stepen decentralizacije. U poslednjih 12 godina, kaže on, sve tri kategorije su značajno opale.

„Bilo je nekih pomaka, međutim, kako se pokazalo koliko oni sklanjaju moć iz ruku čelnika vlasti, onda je ta famozna politička volja nestajala. Ukratko, ako nekoga izaberemo kao gradonačelnika, on mora prevashodno da bude odgovoran građanima koji su ga birali, a ne njegovoj političkoj partiji“, kaže direktor Nacionalne koalicije za decentralizaciju Danijel Dašić.

Duško Radosavljević dodaje da je državno uređenje do 1990-ih bilo takvo da je bilo okrenuto lokalnoj sredini, gde se veliki broj nadležnosti davao lokalnim samoupravama. On upravo u tome vidi model koji bi mogao funkcionisati i danas.

„Treba dozvoliti samoorganizovanje i samoupravu u određenim delatnostima. Zašto ne bi mogla da postoji samoupravna nadležnost u oblasti kulture? Ljudi moraju imati priliku da sami iskažu svoje inicijative“, zaključuje Radosavljević.

Autorka epizode: Irena Čučković

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

Tokom leta 2021. godine u Zrenjaninu je održano sedam protesta usled nezadovoljstva građana zbog pijaće vode u ovom gradu. Ovi protesti ujedno su bili primer aktivizma građana u lokalnoj zajednici, koji su se okupili kako bi izrazili svoje nezadovoljstvo postojećom situacijom.

„Na ovakav korak smo se odlučili jer su nam ugrožena osnovna ljudska prava. Dakle, pravo na čistu pijaću vodu i higijenske uslove je jedno od osnovnih ljudskih prava, a mi u Zrenjaninu nemamo ispravnu vodu već više od 18 godina. To je trajni problem ovog grada i morali smo probuditi svest ljudi o tome“, kaže Gojkan Stojinović iz Zrenjaninske akcije.

Novinar Darko Šper, koji temu problema zrenjaninske vode prati od samog početka, kaže da mediji imaju veliku ulogu i odgovornost kada je reč o informisanju javnosti o problemima na lokalu.

„Meni je jako žao, jer se mediji bave ovim problemom samo kada treba pohvaliti neke političare kako se oni navodno brinu o svom gradu. I žao mi je što mediji podležu takvoj vrsti političkih pritisaka. Kada je bila havarija u fabrici vode, i tada je bilo ograničeno izveštavanje o tome šta se zapravo dogodilo“, kaže Šper.

On dodaje da su mediji bili zainteresovaniji da izveštavaju o problemu zrenjaninske vode u onom periodu u kom su se organizovali protesti.

„Međutim, jednom prilikom sam analizirao izveštavanje medija o prošlogodišnjim i nekim ranijim protestima, koje su pravile neke druge grupe, pre ZRAK-a. Tada sam primetio da javni medijski servis Vojvodine nije izveštavao ni sa jednog jedinog protesta“, objašnjava Šper.

Gojkan Stojinović dodaje i da, uprkos reakciji javnosti, zvanične reakcije vlasti u Zrenjaninu na protest nije bilo.

„Ipak, nezvanično, mi imamo saznanja da smo kreirali prilične turbulencije u toj lokalnoj samoupravi“, kaže Stojinović.

Autorka epizode: Irena Čučković

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

Novo kulturno naselje, kao nevladina organizacija, registrovana je 2014. godine u Novom Sadu. Kako kaže Ognjen Tomašević iz ove organizacije, želja im je bila da Novo naselje dobije svoj kulturni centar.

„To je deo grada koji ima više od 40 hiljada stanovnika, što je više nego neki gradovi u celosti. U tom periodu, tamo se ništa nije dešavalo u pogledu kulturnog života, umetničkih programa, radionica za mlade i slično. Za sve si bio prinuđen da ideš do centra grada. Mi smo tada rešili da uzmemo stvari u svoje ruke, da osnujemo svoje udruženje i napravimo prvi festival“, priča Tomašević.

Sa druge strane, organizacija MillenniuM u Kragujevcu postoji dosta duže, od 1999. godine. Njihov motiv osnivanja bilo je takođe ostvarivanje pozitivne društvene promene u zajednici.

„Ideja je bila demokratizacija kulture pre svega. Nakon vojne akcije Oluja, veliki broj dece je došao sa ratom zahvaćenih područja i ideja je bila da se oni uklope u nove sredine kroz učešće u kulturnim i edukativnim sadržajima“, kaže Paunović.

Kada je reč o načinu funkcionisanja organizacije, obojica sagovornika kažu da su za uspeh presudni volonterski rad i aktivizam.

„U razvijenim zemljama postoji mnogo više prilika za finansiranje ovakvih inicijativa. Ipak, drago mi je da vidim da nastaju nove inicijative mladih ljudi u Srbiji, ali i u regionu. I sve bi to bilo još bolje kada bi vlast ustupala javne prostore za ovakve sadržaje“, smatra Vladimir Paunović.

Kada je reč o spremnosti vlasti da saslušaju zahteve građana i uključe ih u kreiranje kulturnih politika, Ognjen Tomašević iz Novog kulturnog naselja kaže da su oni na svoje prve zahteve dobili dobre reakcije, ali su one za sada ostale samo usmenoj podršci od strane institucija koje su donosioci odluka.

„Inicijativa je prepoznata i urađen je arhitektonski projekat od strane Fakulteta tehničkih nauka. Međutim, mi smo vremenom shvatili da kultura može i vaninstitucionalno da deluje, a da ima institucionalni značaj. Mi tako često animirano otvorene prostore u kvartu, koje obogaćujemo i oživljavamo svojim programima. Na taj način kultura na Novom naselju živi“, kaže Tomašević.

Autorka epizode: Irena Čučković

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

Kako objašnjava poverenica za rodnu ravnopravnost Brankica Janković, postoje različiti mehanizmi kojima se osigurava rodna ravnopravnost u lokalnim zajednicama.

„Možete da obrazujete komisiju za rodnu ravnopravnost u skupštini jedinice lokalne samouprave, koju čine odbornici. Druga mogućnost je savet za rodnu ravnopravnost, koji se obrazuje u organima uprave jedinice lokalne samouprave, a čine ga imenovana lica – predstavnici ustanova, organa i organizacija koje su od značaja za rodnu ravnopravnost. Oni zapravo treba da prate stanje rodne ravnopravnosti, kao i da iniciraju i predlažu mere za njeno unapređenje na lokalnom nivou“, objašnjava Janković.

Ona dodaje da se u Srbiji, od 145 jedinica lokalne samouprave, žene nalaze na čelu 21. Smatra i da, zahvaljujući gorepomenutim merama, postoji progres kada je reč o ostvarivanju rodne ravnopravnosti u Srbiji, te da više od 70% lokalnih samouprava sada ima formiran neki od mehanizama za unapređenje rodne ravnopravnosti.

„Postoji zakonska obaveza, ali se razume i preka potreba postojanja ovih mehanizama. Sa druge strane, u pojedinim lokalnim samoupravama povećao se i broj muškaraca koji učestvuju u radu ovih tela. Mislim da je to jako važno“, kaže Janković, napominjući da postoji i deo lokalnih mehanizama koji nije funkcionalan i gde treba raditi na daljem unapređenju.

Milica Batričević iz BeFem-a kaže da ova organizacija ima programe posvećene upravo ženama u lokalnim zajednicama, jer prepoznaju nedostatak resursa za okupljanje sa kojima se one suočavaju.

„Mi od 2014. godine organizujemo letnje feminističke susrete seoskih žena u Vojvodini, gde dolaze žene koje su suštinski uključene u procese donošenja odluka na lokalu. One nekada nisu tu prisutne na nivou političke participacije u onom formalnom smislu, kroz učešće u nekim telima, ali jesu kroz formalne ili neformalne grupe“, kaže Batričević.

Ona ističe i da je neophodno da, da bi jedna zajednica bila aktivna, i žene u njoj moraju biti aktivne.

„Mi se zbog toga bavimo mentorskom podrškom ženama na lokalu, jer smatramo da su one u samim lokalnim zajednicama često marginalizovane i da je potrebno da se one udružuju i uče jedna od druge“, zaključuje Batričević.

Autorka epizode: Irena Čučković

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.

O tome koliko su građani uključeni u rad nacionalnih zajednica i da li je to ikako moguće sagledavali smo na slučaju Nacionalnog saveta Rusinske nacionalne zajednice (NSR).

Ova zajednica je specifična jer je u pitanju mala zajednica, i zbog toga rad Nacionalnog saveta može biti specifičan. Uz to, sagovornici Tanja Arva Plančak, sekretarka NSR i Ivan Kahnjuh, predsednik radnog tela za omladinu istog saveta odgovorili su i na pitanje da li na izborima za članove Nacionalnog saveta građani glasaju za predloženu listu, njihov plan i program ili za poznanike.

Zaključak sagovornika – za poznanike. Međutim, naglašavu da to ne mora biti nužno loša stvar, jer se često glasa za osobe koje su već aktivne u raznim aspektima zajednice i tada te osobe i mogu da doprinesu radu samog Nacionalnog saveta.

Uz to, sagovornici podkasta Direktno navode i specifične slučajeve u kojima pokazuju kako građani mogu da utiču na rad samog Nacionalnog saveta, posle, kada se glasanje završi.

Naime, svi sastanci Radnog tela za omladinu NSR je u ovom sazivu bili su otvoreni i svi zainteresovani su mogli da prisustvuju. Mogli su i da razgovaraju i komentarišu, daju sugestije.

Takođe ovo Radno telo ima komunikaciju sa grupom koju predstavlja – omladinom i preko socijalnih mreža.

Arva Plančak, sekretarka NSR objašnjava da svi građani mogu da pošalju zahtev, upit o problemu koji ih interesuje, te da ukoliko jeste u njihvoj ingerenciji oni će se potruditi da ga na određeni način i uvaže.

Međutim, Arva Plančak upozorava na dve važne stvari. Prva jeste da se budžet saveta planira godinu dana unapred i često sugestije koje nisu planirane moraju da sačekaju novu budžetsku godinu. Druga stvar jeste da Nacionani saveti mogu da postupaju samo u oblastima koje su u njihovoj ingerenciji a to je pravo na informisanje, obrazovanje, službenu upotrebu jezika i pisma i kultru.

Autorka epizode: Aleksandra Bučko

Ova emisija je realizovana uz finansijsku pomoć Programa tranzicione saradnje Republike Češke.