Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Youtube je danas drugi najposećeniji sajt na svetu i platforma na kojoj je odraslo nekoliko generacija. Za veliki broj mladih, Youtuberi su ono što su nekada bile televizijske, muzičke i sportske zvezde.

Sa trenutnih 860.000 pretplatnika na kanalu, Milan Inić Yasserstain je jedan od najgledanijih i najuticajnijih Youtubera u regionu. Njegov kanal je namenjem deci i mladima, a posvećen skeč komediji, muzici i temama odrastanja. Smatra se pionirom domaće Youtube scene, a kao kreator je odrastao zajedno sa generacijama koje su ga gledale. Počeo je prije sedamnaest godina, kao učenik osmog razreda, snimajući skečeve sa prijateljima u podrumu i objavljujući ih na tada novu i gotovo nepoznatu platformu, Youtube. 

Stvari su se menjale brže nego što je bilo ko mogao da predvidi, popularnost Youtube-a je ubrzano rasla, a za mnoge kreatore se ono što je počelo kao hobi kod kuće, pretvorilo se u posao sa punim radnim vremenom. Rodilo novo zanimanje, Youtuber.
 
Za razliku od tradicionalnih medija, YouTube ima vrlo fleksibilnu regulativu sadržaja. Algoritam nagrađuje ono što drži pažnju i zadržava ljude na platformi, ne vodeći previše računa o etičkom pristupu sadržaju. U tom kontekstu, kreatori poput Yasserstaina koji svesno biraju da ostanu na strani odgovornog sadržaja za mlade, predstavljaju izuzetak vredan pažnje i razgovora, o tome kako se gradi i čuva taj unutrašnji kompas u sistemu koji ga ne zahteva. 

Inić je studirao montažu na Akademiji umetnosti u Novom Sadu, autor je knjige „Nemoj biti taj lik“, te dva igrano-dokumentarna filma o empatiji i samopouzdanju nastala u saradnji s mladima. 
U novoj epizodi podkasta, sa Yasserstainom razgovaramo o evoluciji Youtube-a, načinima zarade kreatora, algoritmima, uticaju Youtubera i influensera, radu s decom i mladima te odgovornosti kreatora prema maloletnoj publici.

Ova epizoda podkasta je nastala u okviru UNESCO projekta „Izgradnja poverenja u medije u Jugoistočnoj Evropi: Podrška novinarstvu kao javnom dobru", koji finansira EU.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Kao direktna posledica američko-izraelskog napada na Iran, u martu ove godine je ponovo počeo rat u Libanu. Hezbolah, kao deo iranske osovina otpora, reaguje ispaljivanjem raketa na Izrael, koji odgovara intenzivnim udarima na južni Liban. Prvi put od 1982. godine, Izrael bombarduje centralni i severni Bejrut. Više od 1.2 miliona ljudi je raseljeno za samo nekoliko dana.

Liban nije imao trajni mir još od 1975. godine. Petnaest godina građanskog rata, izraelska ukupacija juga zemlje do 2000. godine, rat 2006, zatim prelivanje sirijskog sukoba, a onda su na sve to došli i ekonomski kolaps zemlje 2019. godine i velika eksplozija u Bejrutu 2020.

O aktuelnom ratu i kontekstu u kojem se dešava, o tome kako je Hezbolah postao „država u državi“, o uticajima Irana i Izraela na libansko društvo, te izrazito kompleksnoj etničkoj i političkoj situaciji u Libanu, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa Momirom Turudićem, novinarom, prevodiocem i jednim od najvećih poznavalaca Bliskog istoka u regionu. Pre početka i na samom početku novog rata, naš gost je boravio u Libanu, a iskustva sa ulica Bejruta prepričava nam objašnjavajući izuzetno slojevitu društveno-političku situaciju ove zemlje. 

Urednik je portala „Oko“ na RTS-u, a pre toga je 18 godina bio zamenik glavnog i odgovornog urednika nedeljnika „Vreme“. Više od dve decenje prati društveno-politička dešavanja na Bliskom istoku, sa posebnim fokusom na Avganistan, Pakistan i Iran. Govori farsi i prevodi sa tog jezika. Koautor je scenarija za film „Među bogovima“ koji je nastao na osnovu stvarnih događaja sa balkanske migrantske rute 2015. godine, na kojoj je Turudić kao prevodilac radio sa izbeglicama.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Na Zemlji su pre 50.000 godina živele dve vrste ljudi. Jedna smo bili mi, ljudi iz vrste Homo sapiens, a druga neandertalci, naši najbliži rođaci. Neandertalci su više od 200.000 godina naseljavali Evropu i delove Azije, preživeli nekoliko ledenih doba, a onda su za svega 3.000 godina potpuno nestali. 

Dugo su smatrani primitivnim bićima nesposobnim za bilo šta osim pukog preživljavanja, dok novija istraživanja pokazuju da su neandertalci, pored otkrića vatre, razvili sofisticirane tehnike lova, ukrašavali tela, sahranjivali mrtve, pa čak i oslikavali zidove pećina. Njihovo naglo izumiranje jedna je od najvećih misterija ljudske vrste.

O neandertalcima, njihovih karateristikama, načinu života, društvenim odnosima, kontaktu sa modernim ljudima i izumiranju, u novoj epizodi podkasta razgovaramo sa dr Dušanom Mihailovićem, redovnim profesorom i upravnikom Odeljenja za arheologiju na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. 

Naš sagovornik je jedan od vodećih stručnjaka za paleolit u jugoističnoj Evropi. Već dve decenije vodi istraživanja čiji rezultati menjaju razumevanje rane praistorije cele Evrope, na lokalitetima u pećinama Mala i Velika Balanica kod Sićeva i Pešturina u Jelašničkoj klisuri.

U Maloj Balanici je 2006. pronađen fragment donje vilice star oko pola miliona godina, najstariji ljudski fosil na području Srbije. U Velikoj Balanici su otkriveni zubi neandertalaca stari 300.000 godina, što ih čini najstarijim fosilom neandertalaca u istočnoj Evropi. Dr Mihailović istraživanja vodi u saradnji sa profesoricom Mirjanom Roksandić, sa Univerziteta u Vinipegu u Kanadi. 

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Pre punih 40 godina, 26. aprila 1986. godine, eksplodirao je četvrti reaktor nuklearne elektrane Černobilj u blizini grada Pripjat, u tadašnjem Sovjetskom Savezu, a na teritoriji današnje Ukrajine. Te kobne noći, sat i 23 minuta nakon ponoći, tokom rutinskog eksperimenta, temperatura u reaktoru je za manje od jedne sekunde porasla na desetine hiljada stepeni. Eksplozija je razbacala zaštitnu ploču na vrhu reaktora tešku čak 2.000 tona. Reaktor je ostao otvoren gotovo godinu dana, ispuštajući radioaktivne čestice u atmosferu. 
Informacija o tome šta se zapravo dogodilo u Černobilju je kasnila na svim nivoima. Operateri u kontrolnoj sobi nisu znali da je reaktor eksplodirao, lokalne vlasti su čekale Kijev dok je Kijev čekao Moskvu, a svaka instanca je pokušavala da umanji ozbiljnost situacije, prikrivajući informacije od javnosti. Evakuacija 50.000 ljudi je zbog toga kasnila dan i po. Dok je nuklearni reaktor još uvek goreo, u Pripjatu su organizovane svadbe, deca su se igrala napolju, ljudi su išli na izlete. 
Sva deca iz Pripjata su morala da budu prebačena u sanatorijume na Krimu, gde su danima prana od radijacije. Zona od 30 kilometara oko elektrane ostaće neupotrebljiva za život ljudi narednih 15.000 godina. Posledice su vidljive i danas, a kada su ruske trupe 2024. prošle kroz tu zonu, samo prašina koju su podigli tenkovi bila je dovoljna da detektoru širom Evrope registruju povišenu radijaciju.
U novoj epizodi podkasta razgovaramo o Černobilju i nuklearnoj energiji, a naš sagovornik je Slobodan Bubnjević, diplomirani fizičar i naučni novinar. Slobodan je šef komunikacija na Institutu za fiziku u Beogradu i koordinator za medije CERN-a u Srbiji. Urednik je suosnivač inicijative Nauka kroz priče, a piše za National Geographic, Politiku, Nedeljnik i Vreme. 

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

U Jugoslaviji nakon Drugog svetskog rata, svaki treći čovek na ulici bio je dete, a svaki drugi grob u zemlji bio je dečji. Sa sela je dolazilo 70% dece, iz porodica u kojima se niko nikada nije školovao. Majka svakog trećeg deteta koje je u školu krenulo 1953. bila je nepismena.

Samo petnaest godina kasnije, ta ista deca kao studenti pokreću velike proteste juna 1968. godine. Blokiraju fakultete i traže obračun sa socijalnom nejednakošću.

Između ta dva istorijska trenutka, dogodila se jedna od najambicioznijih reformi obrazovnog sistema u modernoj evropskoj istoriji. Reč je o velikoj reformi školstva provedenoj u FNR Jugoslaviji 50-tih godina prošlog veka. O toj reformi koja je imala ogroman značaj u procesu obnove društva i emancipcije stanovništva u ratom razorenoj Jugoslaviji, razgovaramo u narednoj epizodi podkasta.
 
Naša sagovornica je dr Sanja Petrović Todosijević, istoričarka zaposlena u Institutu za noviju istoriju Srbije. Bavi se društvenom istorijom Srbije i Jugoslavije u periodu nakon Drugog svetskog rata, sa posebnim fokusom na istoriju detinjstva i obrazovanja, ali i istorijom Holokausta i masovnih zločina na prostoru nemačke okupacione zone u Srbiji.

Autorka je monografija „Za bezimene: Delatnost UNICEF-a u Federativnoj Narodnoj Republici Jugoslaviji 1947-1954" i „Otećemo svetlost bučnom vodopadu: Reforma osnovnoškolskog sistema u Srbiji 1944-1959".

Zajedno sa Aleksandrom Ilić Rajković uredila je kolektivnu monografiju „Bez škole šta bi mi?! Ogledi iz istorije obrazovanja u Srbiji i Jugoslaviji od 19. veka do danas“. Koautorka je dva udžbenika iz istorije za sedmi i osmi razred osnovne škole, u izdanju izdavačke kuće Klett.

Dobitnica je BeFem Bring The Noize 2023. priznanja za borbu protiv desničarskih intervencija u formalnom obrazovanju. Jedna je od osnivačica Centra za jugoslovenske studije i članica neformalne inicijative Sačuvajmo Memorijalni dom „Boško Buha“ na Jabuci.

Ukoliko vas zanima više o memorijalnom centru „Boško Buha", možete saznati na ovim linkovima: https://www.peticije.online/spreimo_prodaju_memorijalnog_kompleksa_boko_buha
https://remarker.media/drustvo/memorijalni-kompleks-bosko-buha/

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra P...

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Jovan Živadinović poznatiji kao Džipsii, za kratko vreme je postao jedno od najzanimljivijih pop imena u regionu. Šira javnost ga je upoznala pesmom „Greh“, koju je izvodio na Pesmi za Evroviziju 2023. godine.

Do drugog albuma „Jovan“ koji je objavljen nedavno, prešao je put koji ga je vodio od odrastanja u Zaječaru, preko nastupa u plesnoj grupi „LaLuna“ i srednjoškolskim mjuziklima, zatim otkrivanja talenta za pevanje i rada sa lokalnim producentima, a onda i debi albuma „Zapisi iz podzemlja“.

U Beograd se preselio sa namerom da postane muzička zvezda, a potraga za saradnicima ga je dovela do Ahmeda Hajdarovića, producenta i osnivača nezavisne izdavačke kuće „Red Pill Production“. Ahmed dolazi iz drugačijeg sveta.

Odrastao na Čuburi, bio je jedan od pionira psihodelične trens scene u Srbiji, obišao svet kao DJ, vodio klubove, radio u advertajzing industriji a onda se tokom pandemije kovida vratio muzici i postavio pitanje: „Zašto domaća pop muzika ne bi zvučala kao Kendrick Lamar ili Alicia Keys?“ Potraga za odgovorom ga je dovela do Jovana.

Džipsii i Ahmed su gosti ove epizode našeg podkasta, a pričali smo o tome kako zapravo izgleda put muzičara od potpune anonimnosti do velike scene. Kako napraviti pop album u eri TikToka? Zašto je najteže napraviti jednostavnu pesmu? Koliko rada i discipline stoji iza onoga što spolja deluje kao čisti talenat?

Spotify:  https://open.spotify.com/album/6zD4gLPj5xk9RAShqZNeVy?si=xcMQ2wF5RsWqeSjhCanVgg

Youtube: https://youtube.com/playlist?list=PLODm0ETt3h0qloSfGS_NTX6lYL1pRo0JG&si=u6pTzzd0zZwZBfpW

Instagram: https://www.instagram.com/dzipsii?igsh=MTluNGV4bDdybW55ag==

                   https://www.instagram.com/redpill_production?igsh=MW83YmI5dXhwaTlkMA==

                   https://www.instagram.com/rapgorilla011?igsh=Yzk4aGt1emF6aGFj

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instag...

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Francesca Albanese je italijanska pravnica i ekspertica za ljudska prava koja od 2022. godine služi kao specijalna izvestiteljka Ujedinjenih nacija za ljudska prava u okupiranim palestinskim teritorijama. Prva je žena na toj poziciji za više od 30 godina. Decenijama se bavi pitanjem Palestine, a njen rad poslednjih godina doneo joj je globalnu prepoznatljivost kao jedne od najglasnijih kritičarki izraelskog režima.

Angažman joj je doneo i sankcije. Izrael joj je 2024. zabranio ulazak u zemlju proglasivši je nepoželjnom osobom, a američka administracija Donalda Trumpa otišla je korak dalje. U julu 2025. godine, SAD su uvrstile Albanese na listu posebno označenih državljana, zamrznuvši joj imovinu i zabranivši američkim građanima i kompanijama bilo kakvu saradnju s njom.

Sankcije su usledile nakon njenog izveštaja „Od ekonomije okupacije do ekonomije genocida“ u kojem je navela više od 40 korporacija, uključujući Microsoft, Amazon i Google, koje prema njenim nalazima pomažu Izraelu u kršenju međunarodnog prava.

Diplomirala je pravo na Univerzitetu u Pizi, a ljudska prava je magistrirala na londonskom SOAS-u. Deset godina je radila za Ujedinjene nacije, uključujući UNRWA i Kancelariju visokog komesara za ljudska prava, savetujući vlade i civilno društvo na Bliskom istoku, u severnoj Africi i azijsko-pacifičkom regionu. Koautorka je knjige „Palestinske izbeglice u međunarodnom pravu“ objavljene u izdanju Oxford University Pressa. Njena najnovija knjiga „Dok svet spava“ prevedena je na 18 jezika, uključujući i srpski.

Francesca Albanese je ekskluzivna gošća u novoj epizodi podkasta, a sa njome smo razgovarali o genocidu u Gazi, zločinima izraelske vojske nad Palestincima, o tome na koji način velike korporacije profitiraju od genocida, šta znači „izraelizacija zapadnih demokratija“, ali i zašto Srbija krši međunarodno pravo prodajom oružja Izraelu.

Ukoliko vas zanimaju izveštaji, uključujući novi izveštaj objavljenj na dan snimanja epizode, kao i njena knjiga upravo prevedena i objavljenja na srpskom jeziku, možete sve naći na ovim linkovima:

Knjiga „Kada svet spava: priče, reči i rane Palestine": https://www.beopolis.rs/shop/kad-svet-spava-price-reci-i-rane-palestine/

„Anatomy of Genocide": https://www.un.org/unispal/document/anatomy-of-a-genocide-report-of-the-special-rapporteur-on-the-situation-of-human-rights-in-the-palestinian-territory-occupied-since-1967-to-human-rights-council-advance-unedited-version-a-hrc-55/

„From Economy od Occupation to Economy of Genocide": https://www.un.org/unispal/document/a-hrc-59-23-f...

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Da li nas veštačka inteligencija zaista razume ili samo izuzetno vešto prepoznaje obrasce i daje odgovore koji zvuče smisleno? Da li je uopšte možemo nazvati inteligencijom? Kakva je njena budućnost i može li postati pametnija od čoveka? Kakve posledice ostavlja na pojedinca, društvo i životnu sredinu? Da li je AGI (opšta generalna inteligencija) uopšte moguća? Da li su obećanja u oblasti AI-a utemeljena u stvarnosti ili pak novi ekonomski „mehur“? – pitanja su koja otvaramo u novoj epizodi podkasta, sa jednom od najvećih svetskih ekspertica iz ove oblasti.

Naša gošća je Dr Vanja Subotić, naučna saradnica na Institutu za filozofiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Uže oblasti kojima se bavi su filozofija lingvistike, filozofija kognitivne neuronauke i filozofija veštačke inteligencije. Njena doktorska disertacija koju je odbranila 2023. godine je jedna od prvih na svetu koja se bavi velikim jezičkim modelima koji su implementirani u velikim čet-botovima. Za jedan od svojih radova je dobila nagradu za najbolji rad u grupaciji društveno-humanističkih nauka koju dodeljuje Zadužbina Đoke Vlajkovića.

1.  Popularni tekst o tome šta je obrada prirodnog jezika i kako rade LLM-ovi:https://elementarium.cpn.rs/eseji/od-algoritma-do-cet-bota-autostoperski-vodic-kroz-obradu-prirodnih-jezika/
2. Prevod originalno objavljenog eseja u Njujorkeru o tome da li će humanistika i univerzitet preživeti četbotove: https://oko.rts.rs/lat/lektira/5086650/da-li-ce-univerzitet-preziveti-vestacku-inteligenciju-cetbot-protiv-humanistickih-nauka.html
3. Studija MIT-ija o kognitivnom delegiranju zadataka ChatGPT-iju:https://www.media.mit.edu/publications/your-brain-on-chatgpt/
4. Video o tome zašto treba više da brinemo o etici veštačke inteligencije nego medijskim navodima o „svesnoj" AI: https://aeon.co/videos/why-we-should-worry-less-about-sentient-ais-and-more-about-what-were-teaching-them
5. O (ne)mogućnosti eco-friendly AI: https://www.techpolicy.press/the-great-green-ai-hoax-machine/
6. Lične ispovesti niskokvalifikovanih radnika koji obavljaju emocionalni rad bez nadoknade za obučavanje AI: https://data-workers.org/wp-content/uploads/2025/12/The-Emotional-Labor-Behi...

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Stand up komedija korjene vuče iz američke vodvilj tradicije s kraja 19. vijeka, a samostalno se kao performativna umjetnost etablirala pedesetih i šezdesetih godina prošlog vijeka. Od tada je format stand up-a neprestano evoluirao, od čikaških i njujorških klubova, preko nastupa na televiziji sedamdesetih i osamdesetih pa do modernih specijala na Netflix-u i You Tube-u, postavši jedan od dominantih formata zabave širom svijeta. Danas komičari poput Dejva Šapela ili Rikija Žervea uživaju količinu popularnosti koja je nekada bila rezervisana za rok zvijezde. 

Ono što stand up komediju čini posebnom jeste njena sirova neposrednost. Bez scenografije i kostima, na bini su samo mikofon i komičar koji se publici obraća iz prvog lica. 

Stand up scena u regionu stara je svega dvadesetak godina, stasavala je kroz vrijeme, a tek posljednjih nekoliko godina možemo reći da postoje profesionalni stand up komičari koji žive od toga. Veliku zaslugu za to imaju pioniri stand upa na ovim prostorima, a jedan od njih je naš naredni gost u podkastu, Tomislav Primorac.

Dolazi iz Splita u kojem se smatra pokretačem stand up scene. Diplomirao je računarsku fiziku na splitskom Prirodoslovno-matematičkom fakultetu, na istom fakultetu neko vrijeme je radio kao asistent, a onda je od akademske karijere odustao da bi bio stand up komičar. 

Prve stand up nastupe imao je na zagrebačkom otvorenom mikrofonu 2013. godine, a 2016. osniva kolektiv splitskih stand-up komičara „SplickaScena“. Primorac humor gradi na pažljivom posmatranju svakodnevnice i seciranju sitnica koju većina ljudi previđa. Kroz svoje materijale propituje kolektivne obrasce ponašanja, tabue i predrasude. 

Iza sebe ima više od 1.000 nastupa širom Hrvatske i bivše Jugoslavije. Nedavno je, zajedno sa kolegama iz kolektiva „SplickaScena“ i gostima iz regiona, učestvovao u obaranju rekorda za najposjećeniji stand up nastup na ovim prostorima. Čak 4.200 ljudi prisustvovalo je njihovom nastupu u splitskoj dvorani „Gripe“, čime su proslavili deseti rođendan kolektiva.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

Podržite nas na Patreonu: https://www.patreon.com/agelast
Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast
Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w
ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167
FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic
Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/
Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Lekovite biljke tema su stara koliko i ljudska društva. Narodne metode lečenja uz korištenje biljaka sa posebnim karakteristikama i svojstvima su tu hiljadama godina. U modernom kontekstu, posebno u zapadnim društvima među kojima je i naše, neretko se percipiraju kao nešto neprovereno, prevaziđeno i suprotstavljeno savremenoj medicini.

S druge strane, postoje zemlje poput Kine, Indije i Japana, u kojima su narodne metode lečenja biljkama sastavni deo medicinske prakse i sistema javnog zdravstva.

U novoj epizodi podcasta gost nam je Momčilo Antonijević, narodni travar, kulturolog i novinar. Diplomirao je novinarstvo na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, a na istom fakultetu je i magistrirao, na katedri za Teoriju kulture.

Lekovitim biljkama se bavi već tri decenije, istražujući i prenoseći znanje o biljkama, njihovim lekovitim svojstvima i upotrebi u svakodnevnom životu. Novinarstvo i travarstvo je spojio kroz blog i YouTube kanal „Snaga bilja“ te autorsku rubriku „Tajna bilja“ u jutarnjem programu RTS-a.

Objavio je i tri knjige: zbirku putopisa „Kako sam postao putnik i prestao da budem turista“, zbirku recepata od divljeg, lekovitog i samoniklog bilja „Divlji kuvar“ i treću koja je izašla ove godine, knjigu o lekovitim biljkama „Narodni travar“.

Nova knjiga je bila povod razgovora, a sa Momčilom smo pričali o tome kako na pravi način koristiti lekovite biljke, kako ih brati, obrađivati i čuvati te šta o svemu tome kažu tradicija, nauka i njegovo bogato iskustvo.

Poručite knjigu Momčila Antonijevića „Narodni Travar": https://harmonijaknjige.rs/proizvod/2170/narodni-travar

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

U novoj epizodi gošća nam je pravnica za ljudska prava, kapetanica, ali i istraživačica na preseku digitalnih tehnologija, podataka i društvene pravde, s fokusom na brigu, algoritamsku pristranost, nadzor i politički uticaj.

Ovaj spoj kompetencija, znanja i iskustava vodili su je od rada sa UNHCR-om u strateškoj mitigaciji pomaganju ljudima u traženju azila, preko rada u okviru „Sea-Watch" organizacije koja se bavi potragom i spasavanjem ljudi u centralnom Mediteranu, zoni konflikta država i kriminalizacije humanitarnog rada gde neretko završava veliki broj izbeglica u potrazi za spasom.

U okviru ove organizacije radila je kao nautička oficirka, a potom i kao kapetanica na dva broda, Imara i Nadir, a zatim i na legendarnom brodu „Louise Michel", gde je bila šefica operacija.

Prošle godine je bila kapetanica broda „The Shireen", koji je dobio ime po Shireen Abu Akleh, istaknutoj palestinskoj novinarki koju su ubili izraelski vojnici u maju 2022. godine, dok je bila na zadatku i nosila plavi PRESS prusluk.

Sa ovim brodom i još četrdesetak drugih brodova i više od 500 aktivista učestvovala je u Global Sumud Flotili oformljenoj nakon početka genocida u Gazi i koja je u periodu od avgusta do oktobra 2025. godine pokušala da dostavi humanitarnu pomoć u Gazu, gde ih je izraelska vojska presrela i kidnapovala, aktivno sprečavajući dostavu humanitarne pomoći.

Sa Moranom Miljanović smo razgovarali o flotili, pokušaju dostavljanja humanitarne pomoći, ali i o planiranju i organizaciji nove flotile u 2026. godini.

Ukoliko želite da pomognete flotili donacijama, evo kako:

1. https://www.instagram.com/p/DTtEmbzDc--/?img_index=1
2. https://www.instagram.com/p/DSlCPedjULs/?img_index=1
3. https://www.instagram.com/p/DUpFnqAEQVe/?img_index=1

Izveštaj UN o stanju ljudskih prava na teritoriji Palestine:
1. https://www.ohchr.org/en/special-procedures/sr-palestine
2. https://www.un.org/unispal/document/a-hrc-59-23-from-economy-of-occupation-to-economy-of-genocide-report-special-rapporteur-francesca-albanese-palestine-2025/

Miljanin govor na protestu u organizaciji Inicijative za slobodnu Palestinu:

1. https://kulturpunkt.hr/blic/nas-pokret-je-svjetlucav-i-nezaustavljiv/

Inicijative za slobodnu Palestinu:
1. Hrvatska: https://www.instagram.com/free.palestine.croatia/

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

U novoj epizodi gost nam je Aleksandar Janić — Jana, osnivač projekta koji nosi naziv „Krokodili dolaze". On predstavlja kolektiv koji se bori protiv zavisnosti od klađenja i agresivnog i neetičkog promovisanja kladionica. Jana, naime, radi u rehabilitacionom centru „Duga" u Novom Sadu punih 17 godina pomažući u lečenju, uglavnom zavisnika od supstanci.
Pre desetak godina u svojoj praksi počeo je da primećuje da je jedna nova vrsta zavisnosti uzela maha. Podmuklija, neprimetnija, vrlo brzo se širila sa ozbiljnim posledicama po pojedinca, porodice i društvo. U pitanju je kocka, ali pre svega sportsko klađenje, kao i ubrzan rast online klađenja.
Kako izgleda borba protiv ove vrste zavisnosti u praksi? Koliko je veliki problem sa kojim se suočavamo? Sa kakvim posledicama imamo posla? Koliko se i da li se poštuju zakoni o udaljenosti od škola, zabrane kockanja za maloletna lica, ali šta kažu i istraživanja o najmlađim registrovanim zavisnicima u Srbiji i koje su metode borbe protiv ovakvog oblika zavisnosti? Čime se sve kladionice služe, poput mehanizma za podizanje dobitka i šta je „bonus dobrodošlice"?
Pored Srbije, veliki problem sa kladionicama ima BiH, a primećen je ubrzan porast ovakvih objekata na području Crne Gore i Makedonije.

1. Donatorska akcija, trenutno aktuelna - pomoć namenjena za 10-oro sa bolestima zavisnosti od kladionica    https://www.donacije.rs/projekat/krokodili-dolaze/
2. Krokodili dolaze FB: https://www.facebook.com/krokodilidolaze25
3. Krokodili dolaze Instagram: https://www.instagram.com/krokodili_dolaze?igsh=MTZ1cGwzNG9iNXozdA==
4. Epicentar NS (NGO za preventivne projekte): https://epicentarns.com/
5. Centar Duga (NGO za oporavak - bolesti zavisnosti): https://rehabcentarduga.com
6. Spot možete da pogledate na ovom linku: https://www.youtube.com/watch?v=gKu_IOkI0QE

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Zašto određene osobine ličnosti opstaju u ljudskoj populaciji i kako nauka objašnjava njihovu funkciju kroz evoluciju?
U novoj epizodi nastavljamo razgovore o bihejvioralnoj genetici. Ovoga puta, gost nam je dr Janko Međedović sa Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja gde radi kao viši naučni saradnik, a takođe radi i kao predavač na Fakultetu za medije i komunikacije. Vodeće teme kojima se bavi su pitanja individualnih razlika, evoluciona biologija i bihejvioralna ekologija — disciplina koja ljudsko ponašanje posmatra kao adaptaciju na specifične uslove životne sredine, proučavajući četiri glavna mehanizma evolucije: prirodnu selekciju, mutacije, genetički drift i protok gena.
Posebno ga zanimaju emocionalni procesi povezani sa psihopatijom i asocijacije sa kriminalnim ponašanjem i recidivizmom. Objavio je više od 80 naučnih članaka i recenzira radove za nekoliko međunarodnih naučnih časopisa; član je redakcije Zbornika Instituta za kriminološka i sociološka istraživanja.

Knjigu Janka Međedovića možete preuzeti na ovom linku: https://www.researchgate.net/publication/372504378_Evolutionary_Behavioral_Ecology_and_Psychopathy

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Gost u ovonedeljnoj epizodi je Boško Jakšić, novinar sa višedecenijskim iskustvom izveštavanja i pisanja o međunarodnim odnosima, posebno za teme Bliskog istoka, pre svega Irana. Prvi put je u Iranu boravio 1979. godine gde je svedočio početku revolucije, odlasku Mohameda Reze Pahlavija i dolasku Ajatolaha Homeinija.  Razumevanje konteksta u kojem je nastala islamska revolucija u Iranu i vezu tih događaja sa  SAD, Rusijom, Velikom Britanijom, i njena veza sa današnjim stanjem ne postoji bez povratka na rođenje dinastije Pahlavi početkom 20. veka, uplitanjem velikih sila i stalnim pokušajima uspostavljanja kontrole nad iranskom naftom.  
Čak i ono malo informacija koje dobijamo iz Irana ovih nedelja koji se od početka godine nalazi u medijskom mraku su katastrofalne. Zvanična brojka ubijenih je preko 5.000, a razlozi za početak protesta su ekonomske prirode. Unutrašnja dinamika države u kombinaciji sa sankcijama za posledicu ima ogromnu inflaciju, nestašice najosnovnijih namirnica, uključujući hranu i krajem 2025. godine započet je talas protesta koji traje i dalje, ali su sve infomacije, medijske, kao i sam internet u Iranu blokirani.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Još uvek nismo izašli ni iz januara, a već smo se suočili sa nizom neverovatnih okolnosti širom sveta. Godina je počela vojnom intervencijom u Venecueli 3. januara, kada su američke snage otele iz Karakasa predsednika Nikolasa Madura. Potom smo svedočili protestima u saveznoj državi Minesota nakon ubistva građanke Mineapolisa Rene Good tokom akcije koju su sprovodili agenti ICE (Immigration and Customs Enforcement), što je izazvalo niz veoma burnih protesta. Nedugo potom predsednik SAD, Donald Tramp, pokrenuo je inicijativu za „preuzimanje" Grenlanda i pripajanja te teritorije SAD, što je opet izazvalno kaskadne reakcije širom celokupne međunarodne zajednice, ali je dovelo u pitanje i odnose unutar NATO-a. 
Šta su motivi kojima se vodi Tramp kao i američka administracija? Da li je pitanje Venecuele samo pitanje nafte i kakve su posledice ovakve intervencije? Šta znači za budućnost dinamike unutrašnjih odnosa u Americi aktivnost ICE agenata i koliko imuniteta oni, zapravo, imaju? Šta znači pretnja preuzimanjem Grenlanda i zašto je ta teritorija, uopšte, od tolikog značaja? I, naravno, šta sve to znači za male zemlje, poput naših, na velikom igralištu međunarodnih odnosa i koje lekcije možemo da naučimo iz svega ovoga? 
Prema rečima Stevana Nedeljkovića, celokupna priroda međunarodnih odnosa može da se postavi na dva temelja: sila i legitimitet. U ovom slučaju, legitimitet kao da je bačen kroz prozor, a sila zahteva ravnotežu moći i postavlja se pitanje — kako manje zemlje mogu da drže jednu takvu ravnotežu u balansu i koji su nam alati dostupni za igru na međunarodnoj sceni. Stevan je nedavno objavio i knjigu koja nosi naziv „Ravnoteža moći: od Tukidida do Trampa".
Na sve ove teme, ali i mnogo više, govoriće naš gost ovonedeljne epizode, vanredni prof. na Fakultetu političkih nauka u Beogradu, Stevan Nedeljković. Stevan se bavi se međunarodnim odnosima, spoljnom politikom SAD, američkim izborima i objavio je više autorskih i koautorskih članaka iz oblasti međunarodnih odnosa, studija strategije, spoljne politike i transatlantskih odnosa. Predavač je u okviru Clemson – Study Abroad programa koji sprovode beogradski FPN i Univerzitet Klemson iz Južne Karoline i usavršavao se u Sjedinjenim Američkim Državama u okviru prestižnog programa Stejt Departmenta – International Visitor Leadership Programe (IVLP). Aktivan je član Udruženja za međunarodne studije (ISA), kao i Centra za studije SAD iz Beograda, između ostalog.

Ako vas zanima Stevanova knjiga, možete je kupiti na ovom linku: https://www.beopolis.rs/shop/ravnoteza-moci-od-tukidida-do-trampa/

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević ...

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Gošća ovonedeljne epizode je prof. dr Snežana Smederevac, redovna profesorka na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu, na Katedri za psihologiju. Tema ovonedeljne epizode je složenost ljudskog ponašanja. Zašto se ljudi ponašaju, razmišljaju, osećaju na određeni način? Da li su u pitanju procesi oblikovani usled uticaja okruženja ili geni regulišu svaki pokret, odluku i misao? Oblast koja se bavi ovim pitanjima je bihejvioralna genetika. Ona nastoji da odgovori na ove važne teme, nudeći uvid u složenu interakciju između gena i ponašanja.
U ovoj epizodi probali smo da vas uvedemo u svet genetike, psihologije i ljudskog ponašanja. kroz složenu interakciju gena i sredine, i načinima na koje se oblikuju jedinstvene ličnosti. Popularne sintagme koje se odnose na ovu povezanost genskih i sredinskih uticaja na razvoj živih organizama, naglašavaju ili suprotstavljenost ovih fenomena – nature or nurture, ili međuzavisnost – nature of nurture. Prva sintagma, nature or nurture, odražava jednu od lažnih kontroverzi u nauci jer značaj gena i značaj okruženja stavlja u takmičarsku, međusobno suprotstavljenu poziciju. Ova kontroverza je doživela sudbinu svih ekstremnih pozicija u nauci postepenim dokazima za neodrživost obe vrste redukcionizma. Biološki, tj. genetički redukcionizam, suočen je s nizom dokaza o značaju sredinskih uslova za manifestaciju svih fenotipskih karakteristika, dok je psihološki redukcionizam suočen s nizom dokaza o značaju naslednih osnova za razvoj svih fenotipskih karakteristika. Zato smo, između ostalog, akcenat ove epizode stavili na proučavanje blizanaca, jer ono omogućava naučnicima da saznaju više o tome kako životna sredina osobe (način života, ishrana, porodica, vršnjaci, roditeljsko ponašanje) i nasledni faktori (DNK), imaju uticaj na nastanak i razvoj bazičnih osobina ličnosti i intelektualnih sposobnosti, ali i različitih bolesti i stanja. Bez blizanca, ovaj tip istraživanja bilo bi skoro nemoguće sprovesti.
Zašto?
Monozigotni (jednojajčani) blizanci dele sav nasledni materijal, te se razlike među njima mogu pripisati faktorima njihovog okruženja. Dizigotni blizanci, s druge strane, dele samo polovinu naslednog materijala, ali, kao i monozigotni, odrastaju u sličnoj životnoj sredini. Mnoge razlike između dizigotnih blizanaca mogu se pripisati razlikama u njihovim genima. Upoređivanjem razlika i sličnosti između monozigotnih i dizigotnih blizanaca, naučnici su u stanju da utvrde koliko određeni sredinski i nasledni faktori utiču na procese adaptacije.

1. Knjiga „Bihejvioralna genetika":  https://digitalna.ff.uns.ac.rs/sites/default/files/db/books/978-86-6065-853-3.pdf

2. Registar blizanaca - prijava za učešće u istraživanju  https://www.blizanci.rs/prijava.php

3. STAR...

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Gošća u novoj epizodi je arheološkinja i arheozoološkinja dr Ivana Živaljević, docentkinja na Odseku za istoriju Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, gde predaje arheološke predmete. Bavi se pre svega arheozoologijom, to jest, naukom koja se bavi proučavanjem životinjskih ostataka sa arheoloških lokaliteta radi upoznavanja ekonomije ljudskih zajednica i međusobnih odnosa čoveka i životinja. Kakvu su ulogu životinje imale kada su ljudske zajednice u pitanju? Kada i kako je počelo pripitomljavanje? Kako je to promenilo, ne samo ljudske zajednice, već i same životinje i životinjske zajednice. Šta je taj odnos značio za razvoj alata, veština i znanja, ali i naše ontologije, verovanja, identitete i pogled na sebe i svet oko nas. Kako su izgledale pogrebne prakse, verovanja, kultura i umetnost tog vremena i na koji način je suživot sa životinjama uticao na to. Fokus je u ovom razgovoru bio pre svega na period mezolita, to jest srednjeg kamenog doba kao hronološkoj odrednici života lovaca-sakupljača, ali i prelazu iz mezolita u neolit, kada su pripitomljavanje životinja i zemljoradnja promenili svet.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Naš gost u novoj epizodi je sarajevski glumac, Kerim Čutuna. Pažnju je u najvećoj meri privukao početkom 2024. godine svojim profilom, pre svega na instagramu, a potom i na drugim mrežama. U moru drugih koji pokušavaju da se istaknu, Kerim je uspeo za veoma kratko vreme da privuče pažnju na sebe kratkim video zapisima kojima je oslikavao arhetipove, takozvanih, „neprijatnih likova”. Autentičnost, verodostojnost njegovog oslikavanja je ono što je napravilo svu razliku. Pored očiglednog talenta, Kerim nosi i specifično životno iskustvo koje upareno sa društvenim mrežama i jedinstvenim smislom za humor, predstavlja dobitnu kombinaciju u svetu pretrpanom večitom borbom za ljudskom pažnjom. Njegov uticaj je za kratko vreme izašao iz granica BiH i postao regionalni fenomen. To je bio i više nego dovoljan povod da se upoznamo, sednemo i porazgovaramo.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Stigla je i novogodišnja epizoda!
A u njoj, gosti su dragi i divni Nikola Škorić i Mladen Urdarević! Škorića znate najviše kao jednog od likova u seriji „Državni posao", a Mladena najviše kao Mlađu iz dvojca „Daško i Mlađa", kao i jednog od scenarista serije „Državni posao" i „Prvi servis". Objica su, inače, po zanimanju diplomirani istoričari, a Nikola Škorić je, čak, jedan kraći period u životu i radio kao nastavnik istorije (na zameni). Svoju strast i ljubav prema nauci nisu zaboravili. Iako često u svojim javnim nastupima i kroz ono što svakodnevno rade imaju elemente istorije, to nije bilo dovoljno. Rešili su da, nakon višegodišnjeg planiranja, ostvare jedan projekat koji će u potpunosti biti posvećen istoriji, ali na nešto drugačiji način koji nedostaje našim društvima, a to je opušteni, humoristični i zabavan pristup istoriji. Kako sami kažu, umorni su od toga da istorija bude nešto smrtno ozbiljno i da, kad god se pomene nešto u vezi sa istorijom stoji u stavu mirno. Tako je i nastao njihov projekat, „Točak istorije". Ovo je time bila i divna prilika da se podružimo, proslavimo kraj 2025. godine i promovišemo njihov projekat koji možete naći na Youtubeu.

Zapratite „Točak istorije" na YouTubeu: https://www.youtube.com/@tochakistorije
Podržite ih na Patreonu: patreon.com/cw/TocakIstorije

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Gošća u novoj epizodi je rediteljka Hana Jušić. U Beogradu je predstavila svoj novi film „Bog neće pomoći”, koji donosi izuzetno snažnu priču sa kraja 19. i početka 20. veka u Dalmaciji. Glavna junakinja Tereza je Čileanka (Manuela Martelli), koja dolazi na planinu Dinara među pastirsku zajednicu početkom 20. veka sa vešću da je član njihove zajednice, koji je emigrirao u Čile, preminuo, a da je ona njegova udovica. Vizuelni, ali i filmski jezik uopšte ovog filma je fascinantan. Od načina na koji se prikazuje spoj različitih kultura i jezika, preko načina na koji su rešeni problemi jezičkih prepreka junaka tog doba, pa sve do oslikavanja dinamike rodnih odnosa i nasleđenih obaveza u rigidnim okvirima društva. Hana se vrlo vešto suočava sa okamenjenim matricama društva i načinom na koji nas one određuju, pokazujući, takođe, da se nije puno toga promenilo ni čitav vek kasnije. Ovo, inače, predstavlja svojvrsni kontinuitet u njenom radu. Veći deo publike, barem one koja voli film, upoznali su je pre desetak godina kada se pojavila sa svojim dugometražnim prevncem „Ne gledaj mi u pijat” u kojem je, takođe, kroz glavnu žensku junakinju prikazala (prema njenim rečima kroz „estetiku ružnog”), upravo ovaj svet ideja i motiva. Pre toga napravila je niz kratkih igranih filmova, poput „Terarijum”, „Pametnice”, „Da je kuća dobra, vuk bi je imao”, kao i druge.

Pogledajte filmove Hane Jušić na ovom linku: https://www.croatian.film/hr/films?director=132&page=1

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Naš gost ove nedelje je dokumentarista, reditelj Ivan Ramljak. Povod za njegovo gostovanje je dolazak na Festival autorskog filma gde je predstavljao svoje novo ostvarenje, "Mirotvorac". U pitanju je dokumentarni film o Josipu Rajhl Kiru, načelniku policije u Osijeku koji je početkom rata pokušavao da pronađe rešenje i izbegne konflikt između strana i spreči početak onoga što svi znamo — rat na prostoru bivše Jugoslavije. Nažalost, ubijen je 1. jula 1991. godine u Tenji pored Osijeka, zajedno o sa još dve osobe. Ovaj film donosi priču o zaboravljenom mirotvorcu i proučava kako je do ovakvog događaja uopšte došlo. Od premijere, film prate burne reakcije javnosti, o čemu smo i razgovarali sa njime. Ali ovo je bio i dobar povod da razgovaramo i o drugim njegovim ostvarenjima, poput filma "El Shatt — nacrt za utopiju", o izbegličkom kampu krajem Drugog svetskog rata u kojem su bili smešteni stanovnici mahom iz Dalmacije i koji je poslužio kao primer za društvo koje nas je sačekalo nakon rata. Između ostalog, govorili smo i o Zagrebačkoj sceni devedesetih, radiju 101, klubu Močvara, andergraund sceni i mnogim drugim temama.

Ukoliko želite da pogledate filmove, evo linkova: 
1. „El Shatt": https://www.kmod.hr/film/el-shatt-nacrt-za-utopiju/
2. „O jednoj mladosti": https://www.kmod.hr/film/o-jednoj-mladosti/

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Svi smo svedoci činjenice da je poverenje u nauku, obrazovni i zdravstveni sistem, na najnižim granama. Razvojem društvenih mreža, tehnologije algoritama i sada sa veštačkom inteligencijom kreirao se fenomen koji je bilo nemoguće predvideti u vreme rađanja interneta, a to je da će u svetu u kojem su informacije dostupne svima i to lakoćom koju civilizacijski nismo poznavali ranije dovesti do fenomena — antinauke i relativizacije naučno dokazanih istina.
Kako se to desilo? Koji mehanizmi dovode do toga? Kako izgleda, uopšte, proces odlučivanja, kako na individualnom tako i na društvenom nivou? Kako odlučujemo kome i čemu verujemo? Koji su mehanizmi koji nas dovode do grešaka u prosuđivanju, zaključivanju i mišljenju? Koje su to kognitivne pristrasnosti, kognitivne pogreške i na koji način politika, to jest, političke kampanje, ekonomija, to jest mehanizmi komercijalnih tržišta, koriste upravo ove alate da bi ostvarili svoje ciljeve dok nas ostavljaju u iluziji slobodnog izbora.
Nauka koja se bavi ovim fenomenima iz domena psihologije nosi naziv JDM (Judgment and Decision Making in psychology), empirijski dokazuje na koji način ovi mehanizmi rade. Prva Nobelova nagrada koju je dobio psiholog je dodeljena krajem devedesetih Danijelu Kanemanu upravo iz ove oblasti, a s obzirom na to da se Nobel ne dodeljuje za psihologiju, simptomatično je da je nagrada dodeljena za ekonomiju, iako se čovek ekonomijom nikada nije bavio u životu.
Naša gošća ove nedelje je prof. dr Kaja Damnjanović sa Filozofskog fakulteta u Beogradu gde, pored pozicije profesorke, radi i kao viša naučna saradnica, a oblast koju pokriva je psihološki aspekt ljudske racionalnosti, to jest, kompleksne kognicije.

Ukoliko vas zanima o čemu smo govorili u epizodi, svi materijali su na sledećim linkovima: 
1. Zbirka radova na temu kognitivnih pristrasnosti i pogrešaka: https://reff.f.bg.ac.rs/handle/123456789/6668
https://nauka.f.bg.ac.rs/archives/18701.
2. Bullshit Statements and Bullshitting

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Na zasedanju Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, uoči 80 godina Ujedinjenih nacija, tokom obraćanja predsednik SAD Donald Tramp je izjavio kako tajlenol, američka verzija onoga što mi znamo pod imenom paracetamol, jedan od najsigurnijih lekova u farmaceutskoj industriji — izaziva autizam. Ova izjava izazvala je burne reakcije širom sveta, kako među opštom populacijom, tako i među stručnom zajednicom. Ova teza došla je od njegovog ministra zdravlja, Roberta Kenedija juniora, što nas dovodi, ponovo, do teme imunizacije, to jest, vakcinacije, pitanja javnog zdravlja, našeg odnosa prema tom istom javnom zdravlju, ali i procesu donošenja informisanih odluka u životu. Kako i zašto su nastale sumnje, ne samo u vakcine, već u ceokupan zdravstveni i naučni sistem, kako rada tako i razmišljanja, tema je nove epizode. A gost u novoj epizodi je Dragoslav Popović, konsultant koji poseduje skoro 30 godina iskustva u međunarodnom javnom zdravstvu. Iz ove oblasti, Dragoslav je realizovao projekte u 33 različite zemlje. Do sada je sarađivao sa brojnim organizacijama kao što su UNICEF, UNDP, WHO, WB, GAVI Alliance ali i sa privatnim sektorom. Karijeru je započeo u UNICEF-u, kao nacionalni savetnik za zdravlje i ishranu, zatim regionalni savetnik za imunizaciju, a trenutno radi na poziciji međunarodnog zdravstvenog konsultanta. Jedan je od osnivača CHANGE pharmaceuticals, koji je fokusiran na promovisanje inovacija u zdravstvu i transparentnosti u javnim nabavkama. Predsednik je Udruženja za javno zdravlje Srbije. Dragoslav je magistrirao na Univerzitetu u Sarajevu, završio Master studije iz javnog zdravlja na Univerzitetu u Beogradu, kao i postdiplomske studije o upravljanju na Univerzitetu iz Mastrihta.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Stefan Đorđević je reditelj i fotograf koji je svojim debitantskim dugometražnim ostvarenjem „Vetre, pričaj sa mnom", na kojem je bio reditelj i scenarista, osvojio kritiku i publiku na brojnim festivalima, od premijere u Roterdamu, pa sve do nagrade „Srce Sarajeva", za najbolji igrani film na Sarajevo film festivalu ove godine. Razgovor smo snimili uoči njegove beogradske premijere na Festivalu autorskog filma i iskoristili smo priliku da govorimo, ne samo o hrabrim i inovativnim odlukama koje u formi, stilu i narativu odlikuju ovo ostvarenje, već i o upuštanju u jednu intimnu ispovest čiji se pripovedački i umetnički ton pretapaju iz dokumentarnog i testimonijalnog u igranu umetničku formu koja lično uzdiže na univerzalni plan priče o ljubavi, smrti i suočavanju sa gubitkom. Stefan je, između ostalog, široj javnosti možda poznat i kao jedan od glavnih glumaca (zajedno sa Markom Todorovićem — Todom), u filmu Nikole Ležaića, „Tilva roš", koji je 2010. godine ugledao svetlost dana i uneo talas svežeg vazduha u domaćoj kinematografiji, kako tematskim celinama, tako i svojim autentičnim izrazom, a koji je, pak, inspirisan amaterskim dokumentarnim materijalom „Crap", koji su Toda i Stefan snimali u tom periodu. Pred ovih ostvarenja, sa Stefanom smo razgovarali i o brojnim drugim temama, od njegovog stvaralaštva (pored već pomenutih filmova), preko odrastanja i života u Boru; jednom od najpoznatijih rudarskih centara na prostoru bivše Jugoslavije, pa sve do skejt kulture, supkulture, kao i brojnih drugih tema.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Gost u novoj epizodi je prof. dr Aleksandar Palavestra, profesor na Filozofskom fakultetu u Belgradu, gde je držao kurseve arheologije, antropologije i heraldike. Jedan od kurseva koje je uveo je bio i kurs arheologije i pseudoarheologije, što nas i dovodi do tema koje pokrivamo ove nedelje. Naime, arheologija, zajedno sa istorijom spada u kategoriju naučnih disciplina koje su najpodložnije instrumentalizaciji u kreiranju nacionalnih mitova, koji zajedno sa istorijom utiču na istorijski revizionizam, ali služe i kao predložak daleko radikalnijim idejama što nam je istorija pokazala, onoliko puta. Mehanizmi kojima se dešavaju ovi procesi su pseudonaučni, što znači, da bismo razumeli kako promene u društvu funckionišu, moramo da razumemo način na koji funkcionišu pseudonaučni procesi i kako se oni, tačno, razlikuju od naučnih procesa. Koje su njihove opasnosti, zamke i kako da ih prepoznamo, posebno u vreme razvoja tržišta pažnje na društvenim mrežama koje nemaju nijedan mehanizam kontrole kvaliteta onoga što konzumiramo. Jedan od najuvreženijih nacionalnih mitova na ovom podneblju (ali koji nije ekskluzivno naša stvar) u direktnoj je vezi sa idejom o autohotnom narodu ovih prostora koja seže do neolita, tačnije do kulture Vinče, a koji se u dobroj meri oslanja na ideju o takozvanom „vinčanskom pismu", potom prevodima istog tog pisma i svemu onome što proizilazi iz toga. Dakle, u novoj epizodi, šta je nauka, šta je pseudonauka i da li je u kulturi naroda Vinče postojalo pismo ili ne.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

7. jul ove godine ni po čemu ne bi bio posebno značajan datum da se nije desila velika oluja koja je napravila značajnu materijalnu štetu, ali više od toga, odnela je Ćacilend. To je, verovatno, prva asocijacija za mnoge. Ono što je neobično u vezi sa ovom olujom je to da je ona bila — prašinska. Ali, šta je prašinska oluja, kako nastaje i zašto je važno razumeti ovaj fenomen? Kakve veze ona ima sa klimatskim promenama, kakve veze ima sa nesavesnim delovanjem čoveka i koliko dalekosežne posledice mogu da budu? I zašto su baš ovakve oluje počele da se pojavljuju na našem podneblju? Istog dana, pored snimaka Ćacilenda koji leti, pojavili su se i snimci sa pogledom na Dunav, ali se Dunav ne vidi — od čestica prašine. Ubrzo potom primetili smo i fenomen takozvanih „prašinskih đavola", to jest „dust devils", a u pitanju su vrtlozi vazduha koji su veoma neobični za naše podneblje. Ovaj fenomen je vrlo jasan i nedvosmislen simptom koji ukazuje na to da je počeo proces takozvane dezertifikacije zemljišta ili kako bismo mi rekli — pustošenje, kao posledica klimatskih promena, ali i nesavesnog tretiranja obradivih površina. Sa sobom nosi i potencijal za zarazu poznatiju kao „valley fever", (groznica doline), a ukoliko ne budemo uradili nešto u vezi sa time, ovaj problem će biti sve veći, opasniji i učestaliji. Naravno, država sredstva za prognozu, mapiranje i rano upozoravanje ne izdvaja, iako kadrova imamo, ali to je samo mali deo problema sa kojim se suočavamo. O fenomenu prašinskih oluja, ali i mnogo više od toga, razgovarali smo sa našom novom gošćom, prof. dr Anom Vuković Vimić, meteorološkinjom i kilmatološkinjom, redovnom profesorkom na Poljoprivrednom fakultetu u Beogradu, jednom od vodećih svetskih stručnjakinja u oblasti prašinskih oluja i potpredsednicom globalnog naučnog tela koje se bavi unapređivanjem upozorenja na prašinske oluje u okviru Svetske meteorološke organizacije pri Ujedinjenim nacijama.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

U novoj epizodi gosti su nam Stevan Dojčinović i Bojana Jovanović. Oboje su već gostovali, ali pojedinačno, kada su govorili o rezultatima istraživanja u slučajevima veze države, mafije i fudbalskih navijača, pre svega u serijalu tekstova koje danas znamo kao „Narcos Balkan", po uzoru na seriju sličnog imena. Ovonedeljno gostovanje je nešto drugačije, jer je povod lep, ali važnost razgovora time nije nimalo umanjena. KRIK - Mreža za istraživanje kriminala i korupcije je, naime, nedavno proslavio 10 godina postojanja i to je bio odličan povod da ih pozovemo i podsetimo se svih velikih slučajeva koje smo, možda, ne baš zaboravili, ali svakako smetnuli, stavili po strani, prenebregnuli ili nešto drugo, jer uvek imamo novi, akutni problem sa kojim moramo da se suočavamo. Ali kada ih vidite i čujete, ovako, na jednom mestu i podsetite se šta smo sve kao društvo preživeli samo poslednjih 10 godina, alarmantnost okolnosti postaje neizbežna. Samo jedan podatak biće dovoljan da oslikamo veličinu problema; kada su Bojana i Stevan počeli da se bave ovim poslom, bavili su se tada nepoznatim (široj javnosti), kriminalcem, Darkom Šarićem. Sledeće godine biće punih 18 godina kako se i dalje bave njime. A to je samo jedna od mnogih stavki sa kojima ovo društvo i dalje nije izašlo na kraj

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Kada smo odlučivali o tradicionalnoj septembarskoj epizodi posvećenoj obrazovanju shvatili smo da naš obrazovni sistem radi u vanrednom stanju već punih pet godina. Pored svojih hroničnih (i aktunih problema), ono se nalazi u ozbiljnoj krizi sve ovo vreme. Prvo su to bile dve godine kovida, potom smo imali majske tragedije, a nakon toga proteste u 2024. i sada u novoj školskoj 2025. godini. Zbog toga smo rešili da napravimo u toj septembarskoj epizodi jedan okrugli sto u kojem ćemo okupiti ljude iz svih sfera obrazovanja, prvi put. A to su visoko obrazovanje, srednjoškolsko i osnovnoškolsko obrazovanje. Ali bilo nam je savršeno jasno da smo nepravedno ispustili predškolsko obrazovanje i vaspitanje, kao i period vrtića pre toga. U epizodi puštenoj u septembru zagrebali smo samo površinu onoga što je spektar problema u predškolskom obrazovanju i vaspitanju, pa smo rešili da posvetimo celu epizodu upravo ovoj temi. 
Zato su sa nama gošće u novoj epizodi:
1. Maja Baucal, vaspitačica u predškolskoj ustanovi u Vrbasu sa preko 30 godina radnog iskustva i deo kolektiva koji je prvi put u istoriji ušao u potpunu obustavu rada, na mestima gde su nakon nezakonitog rada na određeno vreme koji je trajao i do 13 godina, radnice dobijale otkaze.
2. dr Dragana Purešević, docentkinja na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju, Katedra za predškolsku pedagogiju.
3. dr Marija Malović, asistentkinja sa doktoratom na Pedagoškom fakultetu u Jagodini, Univerziteta u Kragujevcu, sa diplomom doktora nauka stečenom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, na Odeljenju za pedagogiju i andragogiju, Katedra za predškolsku pedagogiju.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Gost u ovonedeljnoj epizodi je istoričar Hrvoje Klasić, profesor na odseku za istoriju Filozofskog fakulteta Sveučilišta u Zagrebu. Oštar je kritičar pokušaja istorijskog revizionizma na prostoru bivše Jugoslavije, što ga je učinilo čestom metom napada nacionalista. Najviše se bavi pitanjima savremene istorije na ovim prostorima, kao i pitanjima Jugoslavije nakon Drugog svetskog rata. U vezi sa time snimio je i više dokumentarnih serijala, a na proputovanju tokom snimanja novog projekta, proveo je nekoliko dana u Beogradu, što je bio odličan povod da se sretnemo i snimimo epizodu podkasta. Pored njegovog akademskog i javnog angažovanja, Hrvoje pre svega ima vrlo važna formativna iskustva koja su ga u dobroj meri odredila i važna su za razumevanje njegove pozicije u društvu danas, kao i za određivanje njegovih svetonazora, a o kojima je u javnosti govorio vrlo malo ili nikako. U ovoj epizodi probali smo da napravimo balans upravo između njegove lične priče i javnog angažovanja.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

U novoj epizodi gost nam je legendarni Sejo Sekson! Osnivač benda „Zabranjeno pušenje” i možda još legendarnije radijske i tv emisije „Top lista naderalista”!
Povod za gostovanje je predstojeći koncert u MTS Dvorani, 31. oktobra, pod nazivom „Neuštekani”. Prošle godine su obeležili neverovatnih 40 godina od izlaska kultnog albuma „Das Ist Walter”, a projektom „Neuštekani”, prema rečima Seje Saksona, želi da „ispravi nepravdu i izvede uživo pesme od kojih su mnoge, prvi put, ugledale svetla pozornice”. Nudi Zabranjeno pušenje u unplugged verziji, na akustičnim instrumentima, kao priču i dirljivu emociju. 
Razgovor je, naravno, bio mnogo više od toga, jer pored činjenice da je po vokaciji, između ostalog, i istoričar, Sejo duboko promišlja brojne istorijske, lične i životne trenutke koji su bili i više nego dovoljni da vam stigne skoro pa maratonska epizoda od punih četiri sata razgovora.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

U nedelju je tačno 25 godina od 5. oktobra 2000. godine.
Već godinama slušamo bajke o Srbiji kao balkanskom ekonomskom tigru, pozivajući se na azijske tigrove koji su napravili istorijski ekonomski napredak u 20. veku. Sa druge strane oko sebe posmatramo dramatičan porast siromaštva, pad obrazovanja, urušavanje i zarobljavanje institucija, medijski mrak, cenzuru, represiju, korupciju i opšte bezakonje i temeljno urušavanje kvaliteta života i poraz elementarnog ljudskog dostojanstva. Postavlja se pitanje: koliko je tačno loša situacija, šta sve ne znamo i šta će nas sačekati unutar institucija jednog dana kada se one budu otvorile? Nakon 5. oktobra, pre tačno 25 godina, kada su to i desilo, bili smo zaprepašćeni stanjem koje smo zatekli unutra, bez obzira na sva loša očekivanja i predikcije. Od prazne kase do urušenih institucija. Postavlja se pitanje, a mnogi stručnjaci i pretpostavljaju da će nas nakon ovog režima sačekati gora situacija nego tog čuvenog 6. oktobra — koliko je stanje zaista loše? Ovo je bila dovoljno velika motivacija da potražim goste koji bi mogli da govore na ovu temu.
Šta možemo da učinimo, šta možemo da očekujemo, kakvo je zaista stanje stvari i koliki i kakav posao nas čeka da se vratimo na pravi kolosek kao društvu su samo neke od tema na koje smo probali da damo odgovore u razgovoru sa Ognjenom Radonjićem, redovnim profesorom ekonomije na Filozofskom fakultetu Univerziteta u Beogradu i Ivanom Ostojićem, izvršnim direktorom u globalnoj ekonomskoj firmi. Ognjen je, između ostalog, član Instituta za sociološka istraživanja, World Economics Association, redovni je član Naučnog društva ekonomista Srbije i član je Srpske akademije ekonomskih nauka. Ivan je, sa druge strane, neko ko ima ogromno iskustvo i izuzetan uspeh u poslovanju. Bio je partner u konsultanstkoj firmi McKinsey & Company, gde je bio suosnivač i vodio je Globalni tehnološki savet i praksu za inovacije i izgradnju novih biznisa. Oblasti njegove ekspertize uključuju razvoj strategija, inovacije biznis modela i tehnološke inovacije duž celog lanca vrednosti, od istraživanja do komercijalizacije.
Njih dvojica autori su knjige, „Mit o balkanskom tigru" iz 2025. godine.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Naš novi gost je glumac Petar Strugar i, verovali ili ne, kada smo se dogovarali za ovo gostovanje plan je bio da stavimo akcenat van njegove glumačke karijere. Prvo smo razgovarali telefonom, a ubrzo potom je usledio i poziv da mu se pridružim u konjičkom klubu „Stribor”, u naselju Trešnja, iza Avale, gde se nedavno preselio i živi u montažnom objektu dok ne izgradi sebi nešto trajnije. U potpunosti posvećen konjima i konjičkom sportu, pokazuje se, ovo je samo jedna stvar u nizu koje su ga pratile u životu. Od odbojke, preko ronjenja na dah i spearfishinga, pa sve do ljubavi prema konjima i snovima koje je počeo da ostvaruje polako i ne bez muke još u vreme kada se preselio u Beograd i počeo snimanje na projektu „Montevideo” koji se desio, eto, pre punih 16 godina, u šta je teško poverovati.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

U novoj epizodi, gošća je Sofija Mandić, pravnica, članica Republičke izborne komisije u stalnom sastavu, upisana u Registar posrednika u mirnom rešavanju sporova Ministarstva pravde i dugogodišnja aktivistkinja za ljudska prava. Radi u Centru za pravosudna istraživanja (CEPRIS), a prethodno je bila angažovana u Beogradskom centru za bezbednosnu politiku, Nacionalnom demokratskom institutu i kao volonterka pri advokatskoj kancelariji i Povereniku za zaštitu ravnopravnosti. Autorka, koautorka i urednica je brojnih analiza o vladavini prava, stanju ljudskih prava u Srbiji i njihovoj perspektivi.
U jeku protesta videli smo da se dešavaju, takozvani, odušci sistema. Videli smo da pravosuđe pokazuje da se unutar njega nešto dešava i da je naverovatniji izlaz iz ove situacije saradnja građanskog pritiska na ulicama zajedno sa podrškom unutar institucija. Ali, kako to zapravo funkcioniše? Koja je razlika između vladavine prava i pravne države? Kako se biraju sudije i tužioci? Kako izgledaju te komisije iznutra, šta ih preporučuje za pozicije i koliko su okolnosti, zapravo, ne samo netransparentne, već duboko kontrolisane i šta treba da se desi ne bi li se ti odušci sistema povećali. Prema rečima naše sagovornice: „Kvalitet naših života više zavisi od našeg sudije, nego od odnosa sa Hrvatima, Albanicima ili Amerikancima.”

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

U novoj epizodi Agelast podkasta gošća nam je Milenija Marušić, jugoslovenska i srpska arhitektica, stručna savetnica u Institutu za arhitekturu i urbanizam Srbije u Beogradu. Autorka je mnogobrojnih građevina i arhitektonsko-urbanističkih kompleksa, a sve ih je ostvarila u saradnji sa svojim mužem, arhitektom i profesorom Arhitektonskog fakulteta u Beogradu, Darkom Marušićem. U višedecenijskoj karijeri, autorski i bračni par Marušić specijalizovali su se u oblasti stambene arhitekture, gde su i postigli najviše rezultate i osvojili mnogobrojne prestižne nagrade i priznanja. Autorskom timu Darko i Milenija Marušić su dodeljene brojne nagrade: Velike nagrade Saveza Arhitekata Srbije za celokuno stvaralaštvo, nagrade ULUPUDS-a za životno delo 2018, nagrade iz fonda Đorđa Tabakovića za izuzetan stvaralački i pregalački doprinos u oblasti arhitekture 2018. godine, a za naselje Cerak Vinogradi nagrađeni su i Oktobarskom nagradom grada Beograda 1981. godine. Gtovo svi objekti koje su projektivali su u nekom statusu zaštite kulturnog dobra Republike Srbije. Naselje Cerak Vinogradi uvršteno je u stalnu kolekciju muzeja MOMA iz Njujorka 2019. godine (SAD), a Milenija je dobitnica i nagrade Jelisaveta Načić, ženskog arhitektonskog društva. Povod za njeno gostovanje je konkurs koji je raspisala njena fondacija „MDMF" (Milenija i Darko Marušić fondacija), 2024. godine za realizovano delo iz oblasti stambene arhitekture, sa prostora bivše Jugoslavije, koje odražava kontekst, humanizam, ambijentalnost, jedinstvo prostora i etički pristup. 

U vezi sa time, kada smo govorili o fondaciji koju je osnovala i principima na kojima počiva, ne samo fondacija, već i konkurs koji je raspisan, otvorili smo teme i pitanja arhitekture uopšte, urbanizma, odnosa prema životnom prostoru i kako ono utiče na kvalitet našeg svakodnevnog života kao pojedinaca i porodica, ali u okvirima naših lokalnih zajednica i celih društava. Arhitektura stambenog prostora počinje mnogo pre nego što zakoračimo u njega, a moderni predatorski investitorski poslovi naše životne prostore tretiraju, prema rečima Milenije Marušić, kao kutije šibica. U njenom rečniku zabranjeno je koristiti reč — nekretnina.
Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Nova sezona Agelast podkasta počinje ove nedelje i, kao i svake godine, početkom septembra donosimo vam epizodu posvećenu obrazovanju. Razmišljajući o ovogodišnjoj epizodi shvatili smo da nam je obrazovanje u vanrednom stanju već punih pet godina. Prvo smo prošli kroz kovid, potom kroz tragedije 3. i 4. maja, a onda su prošle godine u novembru počeli protesti koji i dalje traju. Na već duboko uništeno obrazovanje hroničnim i sistemskim problemima poslednjih trideset godina dodajemo i ove, ako tako uopšte možemo da kažemo, akutne probleme. Zato je ideja bila da probamo da objedinimo, prvi put, celokupnu sferu obrazovanja na jednom mestu i da vidimo sa čime se tačno suočavamo i kakvo je stanje stvari. Zato smo pozvali goste koji će pokriti sistem od predškolskih ustanova, preko osnovnih i srednjih škola, pa sve do visokog obrazovanja. 
U vezi sa time, gosti su nam:
1. Milica Marković, socijalna radnica i predstavnica zajednice zaposlenih u predškolskim ustanovama "Predškolski krug"
2. Goran Roglić, dekan Hemijskog fakulteta u Beogradu
3. Dejan Ilić, urednik, izdavač i kolumnista koji se dugi niz godina bavi temama obrazovanja.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Nakon skoro punih 6 godina, stigli smo do jubilarne 300. epizode!
Ovo je ujedno i poslednja epizoda sa ovogodišnjeg  @SarajevoFilmFestival u kojoj vam predstavljamo razgovor sa autorima jednog od najiščekivanijih ostvarenja ove godine, film „Yugo Florida". Inspirisan ličnim iskustvima reditelja Vladimira Tagića, ova priča donosi intiman pogled na odnos oca i sina, suočavanje sa promenama, gubitkom i bezizlaznošću. Sina glumi Andrija Kuzmanović koji je ujedno dobitnik i nagrade Srce Sarajeva za najboljeg glumca ove godine, a produkciju filma potpisuje Marija Stojanović ispred Sense produkcije koji stoje iza nekih od najznačajnijih filmskih ostvarenja u poslednjih nekoliko godina.

Plazma je partner ovogodišnjeg izdanja Agelast x SFF specijala.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

U novoj epizodi  @SarajevoFilmFestival razgovaramo sa Igorom Bezinovićem, autorom dokumentarnog filma „Fiume o morte!", u prevodu „Rijeka ili smrt!", koji govori o jednom vrlo značajnom istorijskog trenutku grada Rijeke, a to je period okupacije početkom dvadesetog veka kada je na njenom čelu stajao Gabrijele D'Anuncio, italijanski pesnik i vrlo ekscentrična ličnost, ali ako pitate stanovnike Rijeke i one koji su bili pod uticajem njegove okupacije, govorimo o diktaturi i protofašitičkom pokretu. Koji narativ je tačan? Koliko se razlikuju perspektive u odnosu na ideološku poziciju posmatrača i šta to znači za kreiranje identiteta, razumevanja istorije, ali i odgovora na pitanje razvoja fašizma danas, samo su neka od pitanja koja postavlja, ali na koja pokušava i da odgovori ovaj film.

Plazma je partner ovogodišnjeg izdanja Agelast x SFF specijala.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Na severu Južne Koreje živi Youjin Han, žena koja vodi agenciju za provodadžisanje sa samo jednim ciljem: da spaja isključivo žene iz Severne Koreje sa muškarcima iz Južne Koreje. U ovoj, naizgled jednostavnoj premisi, kriju se slojevi koji razotkrivaju koliko je teško prilagođavanje na novi život u sistemu radikalno drugačijem od bilo čega što su poznavale do tada, ali daje i snažnu sliku užasa od kojih su bežale rizikujući sve u životu. Autor filma, Morten Traavik, proveo je pet godina u okolini demilitarizovane zone prateći sudbine nekoliko parova koje je spojila junakinja filma. Ovaj norveški reditelj je, inače, poznat po brojnim projektima u vezi sa Severnom Korejom od kojih je verovatno najpoznatiji dokumentarni film "The Liberation Day", o čuvenom koncertu grupe Laibach u Pjongjangu. U vezi sa time, gosti u našoj novoj epizodi su upravo reditelj Morten Traavik i osnivač grupe Laibach, Ivan Jani Novak.

Plazma je partner ovogodišnjeg izdanja Agelast x SFF specijala.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

U novoj epizodi specijala u saradnji sa  @SarajevoFilmFestival , gosti su nam Nebojša Slijepčević kojeg ste već mogli da vidite prethodne godine kada je gostovao povodom svog filma koji je pokupio sva značajne međunarodne nagrade, od Kana do evropskog oskara, „Čovjek koji nije mogao šutjeti”, ali ovoga puta zajedno sa jednim od najznačajnijih pisaca na našim prostorima, Kristianom Novakom. Razlog zašto baš njih dvojica je u početak realizacije neverovatne saradnje, a to je ekranizacija prvog Novakovog romana „Črna mati zemla”.

Plazma je partner ovogodišnjeg izdanja Agelast x SFF specijala.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

U drugoj epizodi specijala u saradnji sa   @SarajevoFilmFestival   donosimo vam razgovor o filmu "Paviljon", koji je imao svoju svetsku premijeru prvog dana i zvanično je otvorio ovogodišnje izdanje, a koji pod jednim kišobranom okuplja doajene jugoslovenske kinematografije. Rađen je po noveli koju je pisao legendarni Viktor Ivančić, režirao ju je Dino Mustafić, a u goste su nam, pored reditelja došli i predstavnici ove neverovatne glumačke postave — Rade Šerbedžija i Jasna Diklić.

Plazma je partner ovogodišnjeg izdanja Agelast x SFF specijala.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Ovogodišnja saradnja sa ​⁠Sarajevo Film Festivalom je počela i to sa dobitnikom počasne festivalske nagrade Srce Sarajeva — Stelanom Skarsgardom! U pitanju nije baš podkast, više je shortcast. Svoju karijeru je počeo 1968. godine na švedskoj televiziji, a kroz narednih pola veka glumio je u više od 150 različitih naslova koji su mu doneli zapanjujuće veliku i bogatu karijeru. Bio je deo velikih produkcija i filmskih pokreta, od Dogme do Marvelovog univerzuma, a pozornicu i filmske setove je delio sa veličinama od Daniel Day-Lewisa i Juliette Binoche, pa sve do Maryl Streep i Pierce Brosnana.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

U trećoj i poslednjoj epizodi našeg serijala u saradnji sa Mountain Music Fest, pored jednog Agelast Session i jednog intervjua, stiže i razgovor sa frontmenom benda Letu Štuke! Dino Šaran, najzad, glavom i bradom!

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs
 
Iako smo zvanično na prvoj pauzi nakon pet godina, tokom avgusta meseca vam ipak stižu epizode i to specijali. Nakon Agelast Sessiona koji smo uradili sa bendom Nemanja i koji možete pogledati na našem YT kanalu, kojim smo i najavili ovogodišnju saradnju sa Mountain Music Fest, došao je trenutak i za prvu epizodu iz ovog specijala, a u pitanju je razgovor sa legendarnim Damirom Martinovićem — Mrletom , jednim od osnivača i idejni tvorac riječke grupe Let 3 .
Onima koji poznaju opus grupe Let 3 bilo kakva najava bi bila potpuno izlišno, ali onima koji se prvi put susreću sa njima ne postoji najava koja bi ih adekvatno predstavlja. Sa Mrletom smo pričali o samim počecima, rođenju legendarne riječke scene, panku, konceptualnim nastupima, od Ptičjeg izreska, preko Strukturnih ptica i Termita, pa sve do Leta 2 i Leta 3, ali i brojnih modernih projekata koji su nastali u poslednjih nekoliko godina. Od predstava, kako za decu, tako i odrasle, muzici za film i balet, ali i o nezaboravnom izletu na Evroviziju sa svojom numerom "ŠČ!".

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs
 
Gost u novoj epizodi je dr Miodrag Jovanović redovni profesor na Pravnom fakultetu u Beogradu na Katedri za teoriju, sociologiju i filozofiju prava, a tema o kojoj ćemo govoriti je građanska neposlušnost. 

Zašto?

Prošlo je punih osam meseci od početka protesta nakon pada nadstrešnice, 1. novembra 2024. godine, a nakon Vidovdanskog protesta videli smo i eskalaciju sukoba na ulicama. Ovaj trenutak vodio je do aktivacije narodnih zborova koju su okupljali građane na više mesta u Srbiji, čime je efektivno započeta blokada velikog broja značajnih raskrsnica. Ovo je dovelo do daljih sukoba sa policijom, velikog broja uglavnom neselktivnih hapšenja pod izgovorom za najteža krivična dela, takozvanog, „nasilnog rušenja ustavnog poretka”, a videli smo i brojne slučajeve upotrebe prekomerne sile. Ceo ovaj niz događaja doveo je građane do tačke o kojoj se u poslednje vreme govori puno, a to je — građanska neposlušnost. 

Šta znači građanska neposlušnost? Šta znači kada je građnin neposlušan i šta uopšte znači biti građanin, a potom i kako taj građanin da bude neposlušan? Da li je uvek nezakonita? Da li je ona uvek javan čin? Da li sudije prilikom razmatranja slučaja građanske neposlušnosti u obzir moraju da uzmu kontekst ili su dužni da slepo prate slovo zakona? Koje su opcije i koji su primeri građanske neposlušnosti? Koja je razlika između građanske neposlušnosti i prava na pobunu? Nagli porast hapšenja vrši značajan pritisak na pravosuđe u kojem se u novonastalim okolnostima očekuje da aktivno donose presude, što je značajno drugačije od dosadašnjeg pasivnog rada članova bliskih vlasti. Mnogi od njih odbijaju da učestvuju u tome i kao rezultat imamo masovne oslobađajuće presude za uhapšene tokom protesta.  To kreira, takozvani, odušak sistema i postavlja se pitanje — da li rešenje ove situacije možda vidimo upravo u simbiozi aktivnih i samosvesnih građana koji brane ustavnu demokratiju i odgvornog pravosuđa koje se, kako stvari stoje, polako ali sigurno bude i postaju svesni svoje autonomije i moći.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs
 
Srđan Olman je stand up komičar, scenarista, glumac, a ima puno iskustva i u radu na televiziji. Njegov novi standup specijal je dostupan na Youtubeu pod naslovom „Šta nas je snašlo", što je, između ostalog, bio i povod ovog gostovanja, ali razgovor je bio mnogo više od toga. Srđanov razvojni put je zaista impresivan i pravo je svedočanstvo, ne samo istrajnosti, već i veri u sebe. Njegov neograničen entuzijazam pokazao se kao njegova najveća prednost i uvek je zadovoljstvo sresti i razgovarati sa ljudima iz čijih životnih iskustava može mnogo da se nauči.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs
 
Gost ovonedeljne epizode je Jovan Matić, osnivač legendarne rege grupe Del Arno koja uskoro puni 40 godina. Nastali su 1986. godine kada je veoma mali broj ljudi u tadašnjoj Jugoslaviji uopšte slušao rege muziku, a kamoli da su je svirali. Kao veterani i pioniri ovog žanra, odnegovali su niz svetski priznatih umetnika, od Kojota do Tadimana, a danas funkcionišu, u velikoj meri, kao kolektiv kroz koji je prošlo puno ljudi kroz minule decenije. U poslednjih nekoliko godina, sa novom strukturom članova, Del Arno sprema novo izdanje, a Jovan je zaplovio u vode samostalnog izvođača i objavio je album „Intimno", koji se muzički i stilski u poptunosti razlikuje od onoga što je radio u dosadašnjoj karijeri. Pored muzike, Jovan je proveo dugi niz godina kao novinar, izveštavao je sve vreme tokom sukoba na prostoru bivše Jugoslavije, dok je, paralelno, stvarao i muziku. O dihotomiji ovakvog života, muzici, vremenima i događajima u kojima je učestvovao, ali i bio svedok, u novoj epizodi.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Ove nedelje nastavljamo da se bavimo trenutim društvenim okolnostima u Srbiji, ali na nešto drugačiji način. Naš gost je dr Danilo Mandić, predavač sa Harvarda, gde radi kao Associate Senior Lecturer, što bi se na srpskom najbliže prevelo kao docent i to na katedri za sociologiju. Njegova uža oblast su upravo društva i nacije koje prolaze kroz određene vrste društvenih/političkih kriza. Danilo dolazi iz škole mišljenja koje se oslanja na čuvenog sociologa Hozea Huana Linca, koji je napravio ključnu razliku između totalitarnih i autoritarnih režima. Iako mi često kolokvijalno ova dva pojma koristimo kao sinonime, oni se vrlo razlikuju. Totaliterni režimi su, pre svega, antidemokratski (i u istoriji modernih društava vrlo retki), dok se autoritarni, zapravo, pozivaju na demokratiju i demokratske procese koje usput u tolikoj meri zlostavljaju, da o demokratiji u takvim društvima nema govora. To su, takozvani, hibridni sistemi. Ova ideja se oslanja na pretpostavku da demokratija i demokratski procesi, zapravo, nisu prirodan razvojni put jednog društva, već da je autokratija njeno prirodno stanje, a da je demokratija proces koji zahteva stalno stanje društvene borbe. To znači da težnja ka autokratiji postoji i u najrazvijenijim demokratijama, ali je u njima ekonomski razvoj društva, kao i rođenje nenasilnih društvenih pokreta koja vrše insitutcionalni i vanistitucionalni pritisak dovoljno jak da se lice te autokratske tendencije ne vidi ili vidi u manjoj meri. Sa druge strane imamo društva u krizi gde je mogućnost za njihovo širenje i jačanje, dramatično veće. U modernim pojavnim oblicima, posebno nakon Hladnog rata, veliki broj takozvanih „novih demokratija" su u suštini društva koja su se nalazila ili se i dalje nalaze na raskrsnici na kojoj je upravo te demokratske procese veoma teško ustanoviti. I tu se nalazi ključna tačka ove epizode; ono što smo probali da uradimo jeste da pogled sa naših trenutnih okolnosti pomerimo unazad i probamo da vidimo širu sliku. Kako istorijski razvoj autoritarnih režima, tako i njihove različite pojavne oblike, od prve polovine 19. veka do danas. Koliko god nama naše iskustvo delovalo jedinstveno, ono to nije. Veliki broj društava u krizi, širom sveta, prolazila su ili prolaze kroz procese koji imaju puno dodirnih tačaka sa nama. Koji elementi ovog režima su univerzalni za sva ova društva širom sveta? Koji elementi su jedinstveni? Koji su principi i na koji način nastaju ovakvi autoritarni režimi? Koje prakse su se pokazale kao dobre, a koje su se pokazale kao loše?
Napomena: ova epizoda je snimljena svega nekoliko dana pre 28. juna, a samim tim i pre početka eskalacije protesta u Srbiji.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/r...

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Nedavno smo, kao što većina vas zna, imali prve lokalne izbore od početka studentskih protesta u Srbiji. Izbori su održani u Kosjeriću i Zaječaru, a sam izborni dan, kao period uoči izbornog dana su prošli sa velikim brojem neregularnosti, kako na samim izbornim mestima, tako i u brojnim postupcima uoči izbora. Do kraja godine nas čeka još lokalnih izbora, pre svega u Mionici i Negotinu i iskustva iz ovih slučajeva trebalo bi da nam budu referentna tačka onoga što možemo da očekujemo u budućnosti. Na samom terenu, članovi organizacije CRTA bili su prisutni na svim glasačkim mestima u Kojseriću i Zaječaru kao zvanični posmatrači, a njihovo izveštavanje preliminarnih rezultata je dočekano sa dosta emocija. Ali kada kažemo da su na glasačkim mestima uočene nepravilnosti, šta to tačno znači? Kada kažemo da su izbori pokradeni, šta to tačno znači? Na koje načine se izbori, zapravo, kradu? Koje su mogućnosti, opcije, kako se to uočava, na koji način se sprečava i na kraju, na koji način se to tačno dokazuje. U ovom razgovoru razjasnili smo neke očigledne, ali i manje očigledne stvari kada je manipulacija izbornim rezultatima u pitanju, ali i kada je manipulacija građanima u pitanju. Proces je daleko kompleksniji i dugotrajniji nego što deluje na prvi pogled, a naši gosti, Vukosava Crnjanski, osnivačica organizacije CRTA i Raša Nedeljkov, programski direktor ove organizacije, imaju ogromno iskustvo upravo u ovim stvarima. Kako je izgledao njihov razvojni put, kako je oformljena CRTA, koliko ljudi radi za njih, na koji način vrše svoja istraživanja, kojom metodologijom dolaze do rezultata, kako izgleda posmatranje izbora, na koji način se ono sprovodi i kako, na kraju, da znamo koliko su njihovi rezultati relevantni su samo neke od tema koje smo pokrivali u ovom razgovoru. CRTA je oduvek doživljavala napade sa različitih strana, ali pritisci koje trpe od početka ove godine predstavljaju presedan, ruku na srce ne samo za njih, ali su oni nekako bili pod najvećim udarom i to je bio više nego dovoljan razlog da ih dovedemo i da izdvojimo vreme da čujemo i njihov glas.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

Najzad je došao trenutak da ova epizoda, koja je prvobitno bila planirana za kraj aprila, ugleda svetlost dana!

Gosti u našoj novoj epizodi su, najzad, članovi vatrogasne služe. Iako je vatrogasna služba u nadležnosti Ministarstva unutrašnjih poslova koju znamo najviše zbog policije koja je, u suštini, represivna služba, vatrogasci su spasioci i time se priroda njihovog posla značajno razlikuje od policije. Nijedno društvo nije kompletno bez spasilačkih službi, ali vrlo retko, ako ikada, imamo priliku da otvorimo prozor sa pogledom na život i svakodnevicu iz njihovog ugla. Šta čini vatrogasnu službu? Kada i kako je nastala? Kako se postaje vatrogasac, koji uslovi moraju da se ispune, kako fizički tako i psihološki? Sa kakvim rizicima se vatrogasci suočavaju? Koje su razlike između požara na zatvorenom, požara u podrumima ili na velikim visinama? A kakvo je iskustvo gašenja požara na otvorenom, kao što su šumski požari? Kako izgleda suočavanje sa hemijskim akcidentima ili, možda jednim od najtežih aspekata, tehničkim intervencijama. Ne zaboravimo, vatrogasna služba spašava ljude iz teških saobraćajnih nezgoda, takođe. Da li postoje međunarodne saradnje? Pripadnici naše vatrogasne službe su pomagali i tokom teških zemljotresa koji su pogodili Tursku u februaru 2023. godine, ali su i pripadnici vatrogasnih službi drugih zemalja dolazili nama u pomoć tokom poplava 2014. godine. O svemu ovome, ali i mnogo više od toga, razgovarali smo sa Vlatkom Ristićem, šefom smene u Vatrogasno-spasilačkoj brigadi Beograd i vođom specijalističkog tima za spasavanje iz ruševina, kao i sa Markom Jovićem, komandirom odeljenja i vatrogasacem-spasiocem iz Vatrogasno-spasilačke brigade Beograd.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

U vremenu kada se pogled međunarodne javnosti sve intenzivnije okreće ka Gazi, suočavamo se sa kompleksnom stvarnošću koja prevazilazi dnevne vesti. Da li u pojasu Gaze imamo posla sa genocidom? Slike stradalih i izgladnjivanja, izolacija stanovništva i brojne druge nesagledive posledice su nešto čemu svedočimo svakoga dana na društvenim mrežama, a opet — situacija se ne menja. Šta je potrebno da se desi za prekid sukoba? Koja je uloga SAD u svemu ovome? A Saveta bezbednosti UN? Koja je uloga međunarodnih odnosa? Zašto izostaje ozbiljnija podrška ostalih zemalja na Bliskom istoku? O svemu ovome, ali i mnogim drugim temama, probali smo da razgovaramo u novoj epizodi sa Boškom Jakšićem, novinar sa višedecenijskim iskustvom u međunarodnim odnosima, pre svega na Bliskom istoku, kao i profesorom Fakulteta političkih nauka, na odeljenju za međunarodne studije, Stevanom Nedeljkovićem.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs
Šta se trenutno dešava sa visokim obrazovanjem u Srbiji? Šta se to razmatra u vladi što može da ima opasne posledice po naš opšti interes, sve nas, uključujući i one koji glasaju za stranku na vlasti? Zašto je važna autonomija Univerziteta? Zašto nema univerziteta bez integracije nastave i nauke i kakva je to uredba donešena preko noći koja je to ugrozila. Zašto se priča o dovođenju stranih fakulteta? Šta znači kada stranka osvoji vlast na izborima i dobije upravljanje nad obrazovanjem i da li to znači da oni mogu da koriste obrazovni sistem samo za svoje dnevnopolitičke interese bez ograničenja i odgovornosti, ili pak postoje neke granice? Šta znače integrisani univerziteti? Šta znači vaučerizacija?
O ovim, ali i mnogim drugim temama razgovarali smo sa Aleksandrom Baucalom, redovnim profesorom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, stručnjakom za psihologiju obrazovanja, razvojnu psihologiju, a bio je uključen i u reformu obrazovanja u Srbiji. Bio je član Veća za reformu obrazovanja, Nacionalnog foruma za obrazovanje za sve i Centralne komisije za razvoj novog školskog programa zasnovanog na obrazovnim ishodima.

Kupite karte za koncert Zostera u Luci Beograd 6. juna: https://tickets.rs/event/zoster_19076
Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija
3. Instagram:   / mazda.rs

U novoj epizodi gost je Mario Knezović, osnivač i frontmen grupe „Zoster" iz Mostara. Povod je bio, svakako, predstojeći koncert Zostera u Beogradu, 6. juna u Luci Beograd. Dugo smo čekali priliku za razgovor sa Mariom, jer nema puno bendova kao što su oni. Evolucija njihovog zvuka, od ranih 2000-ih, do danas, a da nisu izgubili svoj glas je fascinantna. Od regea sa prvog albuma, preko alt rock i synth elemenata, pa sve do elektronski dominantnog zvuka, kao što je na poslednjem albumu, „Najgori". Nekako su uspeli da prođu kroz sve te stilove, a da usput ne izgube publiku i da sačuvaju svoj autentični glas. Njihovi tekstovi su tek priča za sebe. Unutrašnji sukobi, pripovedački elementi, kreiranje fikcionalnih likova koji se protežu kroz izdanja, a sve sa ciljem da se prenese jasna poruka koja se nikada nije izgubila iz vida, stavlja ih, svakako, u grupu malobrojnih izvođača sa ovih prostora. A tu je i priča o novom albumu koji vas uskoro očekuje.

Kupite karte za koncert Zostera u Luci Beograd 6. juna: https://tickets.rs/event/zoster_19076
Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija 
3. Instagram:   / mazda.rs 

Najzad je došao i taj trenutak. Poslednjih nekoliko godina, od kako smo snimili epizodu sa Srđanom Dinčićem, Jelenom Radanović i Radomirom Nestorovićem  @StandupSrbija , publika je želela da vidi Rašu „Avanturneja", u solo podkastu. 
Na žalost ili na sreću, Radomir je ubrzo nakon te epizode doneo prilično veliku životnu odluku i rešio da se upusti u avanturu koja će mu potpuno promeniti život. Bez jasnog plana, bez mnogo novca i bez poznavanja španskog jezika, rešio je da ode u Južnu Ameriku sa planom da je obiđe celu, proba da napravi tamo standup karijeru na španskom koji ne poznaje (osim vežbanja na duolingu) i, možda, da ostane da živi. Život je, naravno, imao svoje planove. Šta mu se sve desilo saznajte u razgovoru koji smo, najzad, uspeli da snimimo u njegovoj vrlo kratkoj poseti Srbiji, a u trenutku kada slušate ovu epizodu, Raša je uveliko nazad Južnoj Americi, to jest, u Atakama pustinji. 
I da, za vas koji ste gledali prethodnu epizodu sa njime, doneo je i klaker!

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija 
3. Instagram:   / mazda.rs 

Ove nedelje donosimo vam jedan vrlo ekskluzivan razgovor!

Naš gost je Pavel Talankin, poznatiji kao Paša, učitelj, pedagog i koordinator u školi u Karabašu, malom rudarskom gradu u Rusiji koji broji svega desetak hiljada stanovnika i nalazi se Čeljabinskoj oblasti, skoro dve hiljade kilometara daleko od Moskve. Njegov život i odrastanje u ovom malom gradu nije ni po čemu bilo drugačije od njegovih sugrađana sve do trenutka kada je počela invazija na Ukrajinu. 
Prema rečima Oto fon Bizmarka kojeg je citirao i sam Putin kada je počeo sa mobilizacijom populacije tokom rata u Ukrajini: „Ratove ne dobijaju generali, već nastavnici", što je značilo da nastavnici u osnovnom i srednjoškolskom obrazovanju imaju ključnu ulogu u kreiranju, ne samo istorijskog revizionizma, već i normalizaciji samog rata, indoktrinaciji celokupnih generacija i pripremanja tla za postizanje svojih ideoloških ciljeva, što jeste vrlo jasan znak života u diktaturi. 
U skladu sa time, donešena je odluka Ministarstva prosvete u Rusiji kojom sve škole sada imaju nove udžbenike, sa izmenjenim lekcijama u svim školama i taj proces je bilo obavezno snimati. Kako nastavnike koji predaju te lekcije, tako i učenike koji ih uče i ponavljaju. Paša je bio zadužen za arhiviranje i snimanje tog procesa u školama i zato je ovo jedini postojeći snimak kako kreiranje ove propagande izgleda iznutra. 
Od tog materijala nastao je dokumentarni film „Mr Nobody Against Putin", zbog kojeg Paša sada živi u bekstvu, na nepoznatoj lokaciji negde u Evropi i pitanje je kada će i da li će ikada više moći da se vrati u Rusiju.
Tako smo došli i do druge stavke. Ovo je prvi put da smo uradili jedan ovakav intervju, zahvaljujući saradnji sa Beldocs festivalom gde će publika imati priliku i da vidi ovaj film (25. i 26. maja u Beogradu), i otputovali smo na lokaciju da se upoznamo sa Pashom i uradimo intervju sa njime.
A treća stavka je činjenica da je ovo naš prvi podkast sa simultanim (tačnije, konsekutivnim), prevodom, s obzirom na to da Pasha ne govori engleski, a da ja ne govorim ruski. Zaista se nadamo da smo uspeli da ga izvedemo koliko-toliko dobro i da ćemo na taj način doneti dodatnu vrednost, barem kada je širina publike u pitanju. Razgovor se vodi na engleskom i ruskom, a titlovi su na srpskom jeziku. Time, ne samo da pokrivamo domaću publiku, već i vrlo važno rusko govorno područje, ali i sve one koje zanima da čuju nešto više o ovoj temi širom sveta time što je sve prevedeno i na engleski konskutivnim prevodom.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare:

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija 
3. Instagram:   / mazda.rs 

Gošća u novoj epizodi je glumica, Hristina Popović. Pre svega draga prijateljica, poslednji put je bila kod nas u gostima pre skoro 4 godine. Puno se toga promenilo u međuvremenu, a ona ima premijeru svog autobigrafskog comedy nastupa „Dobro sam ispala, šta mi fali", koji preispituje brojna pitanja, od porodične dinamike do neurodivergencije.  Razgovor o ovom projektu i procesu njegovog nastajanja je, zapravo, pozivnica za mnogo širi spektar tema, naravno, u dobrom duhu i sa vrlo zdravom dozom humora. Nadamo se da ćete uživati u ovoj epizodi, barem delimično koliko smo i mi, snimajući.
Kupite karte za Hristininu predstavu: https://tickets.rs/event/hristina_popovic_dobro_sam_ispala_sta_mi_fali__20293

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija 
3. Instagram:   / mazda.rs 

Naš gost u novoj epizodi je Andrej Starović, arheolog, kustos Narodnog muzeja u Beogradu, učenik legendarnog Dragoslava Srejovića i stručnjak za neolitske kulture.
U prethodnoj epizodi koja je snimljena pre više od tri godine, bavili smo se temom migracija (prouzrokovanih klimatskim promenama), koje su dovele do mešanja stanovništva na lokalitetu Lepenskog vira i, posledično, kako su razmenom veština i znanja kreirali osnov za razvoj kulture Starčeva, a potom i Vinče. Ta epizoda bila je jedna od prvih epizoda našeg podkasta koja je pokazala da nauka ima publiku i da ta publika nije mala.
Ova epizoda je svojevrsni nastavak ovog razgovora, jer se takođe bavi neolitom, ali ovoga puta LBK kulturom (Linearbandkeramik), Kultura linearnotrakaste keramike, koja je postojala na prostoru Zapadne Evrope i koegzistirala je sa kulturom južnoevropske populacije, to jest starčevačke i vinčanske kulture. Na nekoliko lokaliteta, poput Ašparn-Šlec, Klajnhaderzdorf, Talhajm ili Šenek-Kilijanštaten, pronađene su masovne grobnice koje bacaju novo svetlo na celokupnu kulturu neolita i menjanju paradigmu dosadašnjeg razumevanja ne samo njihovih života, već kako su najraniji oblici organizovanog nasilja uticali na kreiranje temelja savremenog života na prostoru Evrope. Kako arheolozi inače vole da kažu — sve što živimo danas, kreiralo se u neolitu.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Jednokratne donacije kanalu: https://www.paypal.me/agelastpodcast

Kripto donacije: BTC: 1BdrToPVPRbMtzPkdX8z3wviTHZZyzqD7w

ETH: 0xe189975f215102DD2e2442B060D00b524a608167

FB: https://www.facebook.com/galebnikacevic

Instagram: https://www.instagram.com/agelast_/

Twitter: https://twitter.com/GalebNikacev

A1: https://a1.rs/privatni

Mazda:
1. Web: https://www.mazda.rs
2. Facebook:  / mazdasrbija 
3. Instagram:   / mazda.rs 

U septembru 2024. godine počeo je dugo najavljivani štrajk prosvetnih radnika koji, kao ni prethodni štrajkovi do tada, nije odjeknuo u javnosti dovoljno jako, a u percepciji šireg dela populacije cela stvar se svodila kao i uvek na povećanje plata do republičkog proseka. U novembru nas je dočekao pad nadstrešnice koji je pokrenuo talas protesta koji je vrlo brzo eskalirao u studentske proteste koji traju punih pet meseci. Tako su u decembru sindikati pozvali veliki broj prosvenih radnika na jednodnevnu obustavu rada. Brojne škole su rešile da se taj jednodnevna obustava rada produži. Ubrzo nakon toga desilo se preuranjeno završavanje polugodišta u školama, a onda i ceo niz odluka reprezentativnih sindikata koji su u saradnji sa vlašću tu obustavu efektivno ugušili. Mnoge stvari su se desile od tog trenutka. Prosvetni radnici su, rizikujući, ne samo svoje poslove i primanja, ušli u obustavu nastave, ali nažalost u tome su ostali vrlo usamljeni. Nijedan drugi javni sektor im se nije pridružio (osim advokata u jednom trenutku). Od trenutka kada je ova epizoda dogovorena, pa do trenutka kada je snimljena, toliko se stvari izdešavalo da ih je teško i nabrojati. Od vraćanja u škole, do novog ministra prosvete, preko uredbe o visokom obrazovanju, pa sve do napada na univerzitetske centre. A sada se govori i o padu godine na fakultetu, a posledice toga su dalekosežne.
Kakvo je stanje u školama sada? Šta će se desiti sa školskom godinom? Koje su nam opcije na stolu, kao i brojna druga pitanja pokušali smo da otvorimo u ovom razgovoru sa našim gostima, a to su Gordana Danilović iz užičke gimnazije, Ana Dimitrijević ispred Foruma beogradskih gimnazija i Dejanom Ilićem, izdavačem, urednikom i kolumnistom Peščanika.

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/

Audio: Marko Ignjatović

Instagram:

Galeb Nikačević Hasci-Jare: https://www.instagram.com/agelast_/

Sandra Planojević: https://www.instagram.com/run_lola_run_7/